Image default
Mit i misao

Predstave Muma Paduri (Šumske Majke) i Fata paduri (Kći Šume) u etnološkoj i etnografskoj literaturi

Šumska Majka (Muma Paduri)

 

Piše: Aleksandar Repedžić

U verovanjima stanovništva istočne Srbije duboko je sačuvana predstava o Muma Paduri (odnosno, Šumskoj Majci).Ovo verovanje svoje korene vuče još od najranijih dana stvaranja mitova i rituala kod raznih paleobalkanskih naroda. Zbog toga ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo o kom božanstvu i kultu je reč. Šumska Majka je mitološko biće koje je oličenje izuzetne dobrote, ali i neizmernog zla. Smatra se gospodaricom šume i zaštitnicom žena. Zamišlja se kao lepa žena razvijenih grudi, raspletene duge kose i dugih noktiju koja živi u šumi po kojoj hoda gola ili odevena u dugu belu haljinu, a može boraviti i u krošnjama drveća. Ona se ponekad javlja i kao ružna starica, sa velikim i izraženim zubima. Muma Paduri se može pretvoriti u plast sena, naviljak sena, ćurku, kravu, svinju, psa, konja ili kozu. Javlja se noću, ali može se pojaviti i tokom dana i u sumrak, a pri susretu sa ljudima joj nije namera da im nanese zlo. Zavodi smrtne muškarce, pa postoji veliki broj priča o tome kako su sa njom i vodili ljubav oni koji su je susreli. Smatra se i zaštitnicom bremenitih žena i novorođenčadi, ali veruje se da ih i često napada donoseći bolest deci. Ukoliko dođe do susreta sa šumskom majkom ili ukoliko neko čuje njen glas, nikako je ne sme imitirati. Ako se njen glas čuje u blizini neke kuće, nagoveštava smrt nekog od ukućana. Muma Paduri se od ljudi brani tako što ih gađa kamenjem, a plaši se pasa, i može brzo i sa lakoćom da prelazi velike razdaljine. U rumunskoj literaturi Muma Paduri predstavlja mitološko biće koje se često može naći u narodnim pričama i verovanjima. Predstavljena je kao ružna žena koja se plaši ljudi i živi u šumama. Sinonim za Muma Paduri je Baba Cloanata čiji se pandan može naći u slovenskoj mitologiji u liku Baba Jage. Muma Paduri se plaši vatre, često se predstavlja kao neprijatelj pozitivnih heroja, poput zmajevitih ljudi ili zmajeva. U nekim pričama stoji da joj je zmaj sin. Muma Paduri vodi usamljen život duboko u šumi. Priče o njoj u rumunskom folkloru predstavljaju zbir karakteristika drevnih verovanja, sujeverja i figurativnih predstava prirodnih pojava. Ove priče čuvaju i mnoštvo drevnog znanja koje je danas izgubilo svoje značenje.

U okrugu Bistrica (Rumunija) Muma Paduri je predstavljena kao magično stvorenje koje živi u kolibi nadomak šume, kosu češlja maslacem kako bi bila sjajna. Ukoliko nekog poseti Muma Paduri, veruje se da on može da kaže samo tri reči, pošto mu je samo toliko dozvoljeno. Ukoliko neko uspe da izgovori četiri reči, tada će taj moći da je savlada i veže i ona će mu u zamenu za svoju slobodu ispuniti svaku želju. Muma Paduri je viđena kao velika ljubavnica,  muž joj je „Šumovnik”, a kći im je Fata Paduri. U nekim pričama često se indentifikuje sa Majkom svih majki (Muma Mummies). Ona živi u dubokim šumama, neokaljanim od strane čoveka. Veruje se da ljude gađa kamenjem, njen plač sličan je dečijem plaču, može da imitira i da stvara najčudnije zvuke, a često je tužna što ljudi seku šumu. Ona može biti dobra i loša: kažnjava zločince i pomaže ljudima u nevolji, pokazuje put deci koja se izgube u šumi, poznaje svako stablo u šumi. Ukoliko neko pomene njeno ime, nadimak ili je psuje, on obično bude posečen, pretučeni ili ubijen gromom. Ukoliko se neko na dan Preobraženja (19. avgust) zadesi u šumi sakupljajući lešnike, divlje jabuke i kruške i ukoliko se oglasi Muma Paduri kuknjavom i plakanjem, treba joj ponuditi plodove koje je čovek sakupio toga dana. Ona je takođe i zaštitnica zlih duhova koji naseljavaju područje u kome je ona nastanjena. Često namamljuje putnike koji se zadese noću u šumi u svoju kolibu, a može se videti kako noću hoda ili igra oko vatre. Ona korača poput duha, sakriva se u žbunju i grmlju, na poljima ili na raskrsnici. Može da poprimi razne oblike životinja (konj, jarac, krava), a predstavljena je još i kao žena koja podseća na drvo sa dugom neurednom kosom, sa dugim pletenicama poput zmije, koje se spuštaju od glave do pete. Može biti visoka kao kuća i mala poput zeca, ali isto tako može se pretvoriti u lepu devojku i ružnu staricu sa velikom glavom, očima i zubima koji su oštri poput srpa. Kreće se pešice ili na konju koji ima devet srca. Kada se pojavi donosi vetar, loše vreme, u kuće ulazi u ponoć uz jaku lupnjavu na vratima kuće i u prozore.

Slobodan Zečević u svom radu „Mitska bića srpskih predanja” govori o Šumskoj Majci. Osim u istočnoj Srbiji, u Šumsku Majku se veruje i u Banatu. Autor u svom radu daje detaljan opis Šumske Majke koji ću u ovom prilikom citirati.

„Gospodarica šume se u istočnoj Srbiji zamišlja kao lepa žena, jako razvijenih grudi, raspletene crne kose, sa dugim noktima, katkad naga, a katkad odevena u belu odeću. Ovo se mitsko biće moglo javiti i u drugim oblicima. Verovalo se da se pojavljuje samo noću, najčešće oko ponoći. Nije zalazila u sela, pošto joj smeta dim i mnoštvo sveta, pa se zato kretala isključivo šumom. Ako bi se pojavila u obliku plasta ili naviljka sena, praćena toplim daškom vetra, samo bi se trebalo skloniti za trnovit žbun. Kada bi išla šumom, drveće bi se savijalo do zemlje. Smatralo se da divno peva. Kao većina demona, ona je pohotljiva, pa često zavodi mlade i lepe ljude i to najčešće u šumi ili u vodenicama. Jedan od kazivača priča kako je noću u milinu zatekao divnu nagu ženu raspletene kose i velikih grudi, koja mu se podala, a zatim nestala. Kasnije ju je video u drveću. Pored toga što je gospodarica šume, pripisivale su joj se i druge funkcije. Smatrala se zaštitnicom bremenitih žena, koja ih često i napada pored toga što ih štiti. Pri lečenju dece, bajalice u istočnoj Srbiji često pominju Šumsku Majku. Iz tekstova jasno proizlazi da ona odnosi, ali i sprečava bolesti, naročito dečiji plač i nesanicu. Evo i nekih tekstova: ’O šumska mati, do sada plaka moje dete za tvojim, a sada neka plače tvoje dete za mojim’. U Braćevcu bi se dete koje plače iznosilo pod drvo pa mu se bajalo: ’Dobro veče gorska majko, dosta je moje dete plakalo od tvojega, neka sada plače tvoje od mojega’. Ili: ’Gorska majko, gorska veštice, gorska muma padure, dosta si oči bučila, dosta si zunbe cerila, dosta si moju decu pudila. Ja imam zlatne noćeve, oči ću ti izvadim, zube ću ti polomim, sada se ti plaši od mene i moje dece, pa beži u goru i vodu, tu mesta više nemaš.’ Po verovanju, postojala je i trava Šumske Majke. Mislilo se da kađenje tom travom obezbeđuje nerotkinjama oplođenje. Ova bi se trava mogla naći s proleća uz gorske potoke pre nego što kukavica zakuka. Žena koja je pošla u potragu za travom nije smela da govori, morala je biti odevena u čistu odeću i lično biti ’čista’; što znači da je pre toga izbegavala plodne odnose. Ako ne ispunjava ove uslove, verovalo se da će joj trava izmaći iz ruku. Imenom Šumske Majke nazvao se i kakav lep i star šumski potes. Ovo je svakako trag verovanja da je šumska majka rado boravila na tim mestima. Osnovno je pretpostaviti da su takvi potesi nekada bili kultna mesta, za onoga ko bi se usudio da seče potes, verovalo se da će se razboleti ili umreti ili će mu se oduzeti ruke. Kod Banatskih Hera ovo se mitsko biće nazivalo planinska majka i zamišljalo kao žena razbarušene kose. Kada kunu, žene bi govorile ’Uzela te da bog da planinska majka’. U srpskom selu Svinjica, na rumunskoj obali Đerdapske klisure, ovo se mitsko biće nazivalo Šumska Minka. Mogla se javiti u dva oblika: kao lepa i kao ružna žena. Ako bi se javila kao ružna žena, tada je imala čarobni štap kojim je ljudima nanosila zlo. Odnos prema ljudima je bio dvojak. Ona je sa njima mogla stupati u ljubavne odnose i tada je bila dobra prema njima. Smatrala se zaštitnicom, ali i neprijateljicom dece, pošto im je donosila plač. Plačljivoj deci se bajalo utorkom i subotom.”

Zečević dalje u svom radu upoređuje Šumsku Majku sa sličnim demonima i boginjama iz drugih mitologija. Upoređuje je sa bugarskom Gorskom Majkom, koja prema njegovim rečima ima slične osobine, s tim što je zamišljena kao stara sa dugim isturenim zubima i kravljom glavom. Takođe je napadala decu nesanicom, ali ih je i lečila. Njeno su ime Bugari često pominjali pri lečenju i upoređivali sa Gvozdenzubom. Šumsku Majku Zečević dalje poredi sa Lešačihom, ženskim pandanom ruskog šumskog demona Lješija koja se takođe zamišlja sa ogromnim grudima. Kretala se šumom odevena u belo ili naga. On dalje ovo mitsko stvorenje upoređuje sa poljskom Mamonom koja krade i leči decu, slovačkim šumskim demonom Matoha koja se često zamišljala bez glave. Česi su prema njegovim istraživanjima poznavali „Lesi pani” ili Ive žene. Mislilo se da poznaju lekovito bilje od koga su spravljale lekove. Zamišljale su se kao žene raspletene kose koja im je sezala do pojasa i sa velikim grudima. O letnjem solisticiju su zajedno sa vodenim duhom priređivale veselja. Volele su da stupaju u ljubavne odnose sa ljudima. Lepo su igrale i pevale. Mislilo se da leče decu, ali i da šalju plač i nesanicu. Zatim, autor upoređuje Šumsku Majku sa Artemidom i Dijanom.

Zečević tvrdi da slovenske paralele upućuju na jaku slovensku komponentu u formiranju lika Šumske Majke u sistemu opšte i slovenske mitologije. Kod Dijane i Artemide su opšte karakteristike Šumske Majke, dok su kod slovenskih antologija te karakteristike prilično razređene. Pre svega, on misli na izgled ovog mitskog bića. Kod svih Slovena se ono zamišlja kao žena raspletene kose i sa veoma razvijenim grudima. Pre svega, smatra Zečević, precizno su određene bolesti koje ovo mitsko biće izaziva kod novorođenčadi, a to su plač i nesanica. 1Slobodan Zečević. Mitska bića srpskih predanja, Vuk Karadžić, , Etnografski muzej, Beograd, (1981).F.

Titu u svom radu o šumi takođe daje opis Šumske Majke kako je predstavljena u rumunskom folkloru. Muma Paduri prema njegovim rečima predstavlja samu šumu, poznata je još i pod imenom Pădureanca. Nekada može biti mlada žena prelepog izgleda, a nekada je predstavljena kao starica koja živi duboko u šumama, a na čoveka ostavlja zastrašujući utisak prilikom susreta sa njom. Radi boljeg razumevanja karakteristika osobina ovog mitskog bića i radi traganja za njegovim poreklom, biće potrebno da se njegove osobine i karakteristike uporede sa sličnim šumskim demonima.

Radomir R. Podunavski u svojoj knjiz Tradicionalno balkansko veštičarstvo, osvrćući se na etnolške srpske i rumunske izvore, daje opis Šumske Majke koji će biti citiran u nastavku teksta. Iako njegov rad nije naučan i stoga se ne može koristiti u naučne svrhe, on daje etnografski opis Muma Paduri, a koristeći komparativni metod, pokušava da Muma Paduri poveže sa drevnim kultovima starih naroda Balkana.

„Kod Balkanaskih veštica, ulogu Boginje, u najvećem broju slučajeva, na sebe preuzima Šumska Majka. Ona je ne samo najpoštovanije natprirodno biće, već svakako i najstarije na ovim prostorima. Interesantno je da nju podjednako poštuju svi narodi, a verovanje u nju se naročito zadržalo kod Srba i Vlaha. Već iz ovog podatka da se zaključiti da ona pripada grupi najstarijih božanstava te da je zbog toga, takoreći ’starosedelac’ Balkana. Kada se malo bolje i preciznije  pogledaju verovanja vezana za nju, lako se uočava da ona maltene i nije božanstvo već jednostavno rečeno, veliki i moćan duh prirode, koji gospodari mnoštvom drugih, te ’manjih’ od nje same. Ovaj podatak samo ide u prilog činjenici da je njeno poreklo veoma staro i da seže verovatno iz perioda kada ljudska svest jos nije poznavala božanstva u pravom smislu te reči. U različitim delovima zemlje, ona se naziva različitim, ali ipak sličnim imenima. Tako su najpoznatija, Šumska Majka, Gorska Majka, Planinska Majka, Muma Paduri (sto u prevodu sa vlaškog isto znači Šumska Majka) i slično. Iz pojedinih basmi, prvenstveno upućenih njoj, vidimo da se takođe naziva šumska Veštica ili Velika Veštica. Pored ovoga, ljudi je često dovode u vezu sa vilama, odnoso tvrde da je ona glavna vila, njihova kraljica ili carica. Kako sami nazivi govore, njeno prebivalište je po pravilu neko mesto u prirodi. Smatra se da ona ne zalazi u sela i gradove, da ne voli gužvu i buku te se iz tog razloga njoj ide, ukoliko se želi ostvariti kontakt sa njom. Ona nije svuda prisutna za razliku od klasičnih božanstava, ali se ipak u prirodi lako nailazi na nju. Da bi se izbeglo lutanje i dugo traženje, veštice ali i obični ljudi, odlaze na takozvana ’sveta mesta’ jer se zna da se ona tamo često pojavljuje. Ova mesta baš zbog ove činjenice, dobijaju epitet ’sveto’ i smatraju se nekom vrstom njenog doma. Šumska Majka se uvek pojavljuje noću, najčešće iza ponoći. Prikazuje se kao naga žena, srednjih godina, velikih grudi, crne, duge raspuštene kose, sa dugim noktima. Ponekad je obučena u prozirnu belu haljinu. Ima jak i prodoran vrisak kojim se služi kada želi nekoga da otera, ali istovremeno ume predivno da peva omamljujući svoje slušaoce poput sirena iz bajki. Smatra se da je prati topao vetrić prijatnog mirisa a da se drveće savija do zemlje, klanjajući joj se kada prolazi. Kada ne želi da je vide, uzima ili oblik plasta sena ili se pojavljuje kao životinja. Broj životinja, čiji oblik preuzima strogo je ograničen. Tako se može prikazati kao ćurka, krava, keruša, kobila, koza ili svinja. Ona je pre svega zaštitnica šuma i polja, divljih životinja, jednom rečju prirode, ali i zaštitnica trudnih žena, žena uopšte, kao i same plodnosti. Etnolozi po ovome je zaključuju da je veoma slična Artemidi i Dijani mada ćemo mi sasvim jasno videti u narednoj knjizi da je ona najverovatnije ona prvobitna, balkanska Hekata preko koje je prešla slovenska boginja najsličnijih karakteristika Morena-Mara. Interesantno je, da se kod vlaškog naroda zadržalo verovanje u Dijanu, a poznata je po nešto izmenjenom imenu Đina ili Džina. Ovo su mlađa verovanja, koja su dosla u ove krajeve zajedno sa Rimljanima, tako da sasvim lako možemo da pratimo nekoliko religijskih slojeva vezanih za Vlahe. Prvi, starobalkanski sloj, činili bi Muma Paduri i Tartor, drugi Đina i Lushafur-Lucifer dok bi treći bio mešavina slovenskog panteona i vizantijskog hrišćanstva. Interesantno je da se vlaška magija u potpunosti podudara sa slovenskom, dok su njihovi religijski rituali vezani za Đinu i Lushafura. No, vratimo se Šumskoj Majci. To što je ona zaštitnica žena, kao što smo napomenuli malopre, svakako ne znaći da ima nešto protiv muškog roda. Svog ”učenika” takođe uzima u zaštitu, a govori se da je seksualno veoma pohotljiva, te često ima odnose sa pripadnicima muškog pola koje noću zatekne u šumi, vodenici, kolibi ili na nekom sličnom pustom mestu. To sto je ona zaštitnica žena, kao što smo napomenuli malopre, svakako ne znaći da ona ima nešto protiv muškog roda. Svog ”učenika” takođe uzima u zaštitu, a govori se da je seksualno veoma pohotljiva, te često ima odnose sa pripadnicima muškog pola koje noću zatekne u šumi, vodenici, kolibi ili na nekom sličnom pustom mestu. Ponegde se veruje, da se ona može pojaviti i u obliku ružne žene koja sa sobom nosi veliki magiski štap. Tada je treba izbegavati jer je lošeg raspoloženja i čini svakakva zla dela. Interesantno je da preko Dunava u Rumuniji, takođe postoje verovanja vezana za Muma Paduri. Po tamošnjim izvorima ona je orignalno dačansko božanstvo o kome govori nekoliko mitova od kojih je onaj koji opisuje njenu smenu sa fukcije najbitniji. Naime, rumunska Muma Padurii, je u staro doba bila zajedno sa zverima zaštitnica šume od strane njenih neprijatelja koje su mahom predstavljali ljudi. Kaže se da je štitila i ljude od divljih zveri ali je ubrzo toliko zamrzela ljudski rod da je počela da ubija svakog putnika namernika koji bi se pojavio u njenoj blizini. Za ovo je čula boginja Bendis i naredila da se sledeći muškarac koga ona ubije vrati u život te da se venča sa njom čak i ako ona to odbija da učini. Tako je i bilo. Prvi sledeći muškarac koga je ubila je oživljen i venčan sa njom. Vremenom on postaje poznat pod imenom Paduroiul, što opet znači ’Šumnik’, to jest ’onaj iz šume’. Pošto su ga bogovi zavoleli kao pravednog i mudrog zaštitnika šumskih prostranstava i divljih zveri, masom najrazličitijih magijskih poklona dižu ga u rang božanstva, to jest novog gospodara šume. Međutim, čak i on je zadržao izvesnu dozu strogosti i nastavio da kažnjava nemilosrdne uništioce prirode, bilo da se radilo o ljudima, bilo o životinjama ili demonima. Na kraju, proglašen je gospodarom svih magičnih stvorenja i dobio je status glasa bogova. Ovo je prevashodno značilo da svako ko želi da razgovara sa nekim božanstvom mora prvo da prizove njega, tako da je postao osnovno božanstvo svih onih koji se bave magijom. Njegove savete, po mitu, slušali su i najveći bogovi dačanskog panteona. Sa Muma Paduri je dobio ćerku Fata Padurii. Ovaj mit izuzetno lepo ilustruje moguću inicijacijsku misteriju u kojoj se lepo vidi ritualna smrt ljudskog bića koje se voljom viših sila ponovo oživljava i uzdiže u rang božanstva. Ono što je sasvim očigleddno jeste da se rumunska Muma Paduri veoma razlikuje od vlaške iako se isto nazivaju. To ne mora da predstavlja neki problem. Poznato je da su vlaški i rumunski jezik veoma slični a u oba slučaja njeno ime u prevodu znači Šumska Majka. Šumska Majka se kao takva pronalazi na gotovo čitavoj teritoriji Balkana i treba reći da je vlaška ipak po funkciji najsličnija srpskoj, to jest slovenskoj. Znači nije nužno da je to ona ista iz dačanskog panteona, mada prepostavljam da je ona i od njega starija jer više liči na šamanitičke velike duhove prirode. Dodatno je interesantno to što kod vlaha ne postoji Paduroiul kao njen partner već je to Tartor, veliki vodenjak. Sa druge strane na teritoriji Srbije postoji Šumnik (na rumunskom Paduroiul) o kome ćemo nešto više reći kasnije. Tako smo došli do drugog najbitnijeg božanstva veštica sa prostora Balkana. Što se mene lično tiče, u pitanju je verovatno isto božanstvo, samo u svom drugom aspektu. Da Šumska Majka ima barem dva aspekta govori nam ovaj prethodni deo teksta gde se pominje da se ona može pojaviti kao stara i ružna žena, odnosno baba. Baš tako se naziva ovo drugo božanstvo. Ono po svemu sudeći nema ime iz jednog bitnog razloga, a to je da se iz dubokog poštovanja ali straha, nikada nisu izgovarala niti zapisivala imena božanstava. Vremenom, ova imena su potpuno pala u zaborav tako da u današnje vreme imamo samo njihovu zamenu, odnosno njihove nazive-nadimke.”2Radomir R. Podunavski. Tradicionalno balkansko veštičarstvo.

 

Fata Paduri (Kći Šume)

Fata Paduri je demon koji privlači mlade muškarce u smrt. Pojavljuje se na više načina: ona je mlada žena i vrlo lepa, visoka, tankog struka, velikih i crnih očiju koje sijaju u noći, dugih trepavica i tankih obrva. Njeno lice je belo, rumenih obraza i duge crne kose. Nakon što je žrtva očarana njenom lepotom, Šumska Kći se menja u odvratno i zastrašujuće čudovište, ubija momke i jede njihovo srce. Pojavljuje se samo noću i nikad ne izlazi iz šume, tako da ne napada naselja, već samo one koji prolaze šumom, lice transformacijske šume. Ovo demonsko biće iz rumunske narodne tradicije se u etnografiji posmatra u kontekstu dokaza zrelosti dečaka, odnosno vezuje se za inicijaciju u kojoj dečak postaje muškarac otkrićem ljubavi. Fatalna opasnost koju demon predstavlja upozorava na činjenicu da ljubav može imati i svoju drugu stranu koja nije nimalo lepa. Fata Paduri se može prikazati i mladim devojkama, ali po njih ne predstavlja nikakvu opasnost. U rumunskom folkloru postoji mnoštvo predstava o Fata Paduri, npr. zvižduci, pesma usred noći u šumi, a postoje i zabrane kako se Fata Paduri ne bi pojavljivala (zbog čega se, na primer, ne sme nikako spavati kraj vatre). Fata Paduri je kćer Muma Paduri i Šumovnika (demon šume iz rumunskog folklora). Ona ne voli svoje roditelje i sa njima je u stalnom sukobu. Od svoje majke je ukrala čarolije za dobar izgled i zabludu, a od svog oca je magični bršljan koji čini njene žrtve nepokretnim i omađijanim. Ona ne jede srca onih koje ubija, već ih uzima samo kao trofej. Od svoje majke ukrala je čaroliju koja je pretvara u mladu i lepu devojku.


Aleksandar Repedžić (1984) Etnolog – antropolog. Diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao vršilac dužnosti direktora Muzeja u Majdanpeku ostvario više saradnja kako sa domaćim tako i inostranim naučnim institucijama i muzejima. Stalni saradnik Balkanološkog instituta na Srpskoj akademiji nauka i umetnosti od 2004 godine. Član nacinalnog koordinacionog komiteta Srbije za organizaciju međunarodnog dana svetlosti. Autor više samostalnih izložbi i predevanja o narodnoj tradiciji istočne Srbije, izložba „ Neka ga pronađu po svetlosti sveće“ bila je predstavljena na osamdeset trećem Vukovom saboru u Tršiću, koautor publikacije „Mitovi, legende i narodni običaji Đerdapa“(idavač: Muzej u Majdanpeku), autor publikacije „Muma Paduri“ (izdavač: Centar za kulturu Veljko Dugošević u Kučevu), autor putopisnog rada „Mafahabl – selo sreće“ (Folkloristika), saradnik na više dokumentarnih filmova.


Ovaj tekst je objavljen u decembru 2019, u okviru temata Mitološki Libartes.


Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Reč i misao.

Povezani članci

Svarog – nepoznati tvorac

Muma Paduri – terenska istraživanja i delovi transkripta

Ivan Vukadinović, Rune, praktična magija

Ostavite komentar