Piše: Dragana Paunović
Govor o pop-kulturi zvuči profano i obično – pop muzika je muzika za mase kako i sam VH1 to primećuje, pop art je šarena masovna produkcija izokrenutog ili izostavljenosg smisla, popularna književnost je razbribriga za domaćice koja se bavi haljinama, cipelama, a bogami, ponekad vampirima i zmajevima. I njena odlika je hiperprodukcija. Visoko obrazovanje i visoka umetnost se distanciraju od mejnstrima, ali istina je da je on takav kakav je i da oslikava nivo kulture i obrazovanja i pogleda na svet. Takođe oslikava kvalitet promena koje se događaju.
Uzmimo jednostavan primer – u kafićima na ogromnim plazmama najčešće se puštaju kanali koji ne odvlače pažnju. Nešto što je poznato i što je pozadina za razgovor. Najčešće „Fashion TV“ ili „MTV“. (Ne kažem, u kafanama sam naletala i na domaće serije i prenose skupštine, ali uzmimo da je reč o prvom slučaju).
Šta nude spotovi i moda, sem neutralnosti? Ili bitnije – šta je to što je naša pozadina? Šta ne primećujemo, što se podrazumeva?
MTV je nastao početkom osamdesetih i svoje muzičke pretenzije je izneo sa pesmom Bugglesa „Video killed the radio star“. To je bila najava nove ere u kojoj će vizuelno uzeti primat nad auditivnim. Upravo se to i desilo – dobar spot je postao bitniji od dobrog glasa ili dobre pesme. Dobra produkcija može da od osrednjeg pevača/pevačice napravi svetsku zvezdu. Sve što je novo, nije nužno loše. Reč je o tome da primat vizuelnog stavlja akcenat na drugačije teme nego što to čini vinil. Poruka koju moćan medij nosi je, tokom osamdesetih i devedesetih, bila oslobađanje od predrasuda — „Express yourself“. Spot je bio neutralna teritorija za iskazivanje seksualnosti, flertovanje sa različitim pokušajima samoiskazivanja koji otkrivaju promašaje, ali i nove teritorije, a svaka nova ideja se doimala kao skandalozna ili inovatorska. Danas, kada su probijene sve granice, nema se kud. Nema više skandaloznih scena, sve je postalo mlako i već viđeno. Kako period ekspanzije smenjuje period zatišja i obrnuto, zatišje pop kulture je zašlo u potpunu neutralnost. A takođe i u rodnu neutralnost.
Sve rodne razlike i diskriminacije se polako utapaju u svakodnevicu i dobro je da je tako. Istini za volju, nikog više ne zanima ko je kog je roda ili opredeljenja. Ono što se čini da će uslediti jeste da će se polno šarenilo i radost različitosti pretvoriti u bespolnost, onog momenta kada se apsolutno odomaći. Androginost će postati estetski imperativ, ali ne kao inovacija nego kao neutralnost. Možda nije još uvek u svesti, ali seksualnost koja je izgurala sve oblike i proslavila sve razlike, biće polako, ali sigurno zamenjena nezainteresovanošću. Mala je šansa da ponovo idemo okolo zakopčani do grla ili zgroženi nad golišavim telima, ali je sasvim moguće da će prestati da nas bude briga za njih.
To je trend koji sada zaposeda javnost, i još uvek se pojavljuje kao svež i zanimljiv – zanimljiv svojom jednostavnošću. Na kraju krajeva, čak su i neutralne takozvane „nude“ boje ponovo u modi. A muzika i moda poručuju isto – na TV-u više nisu Madona i Sindi Kraford – tu su sad Lejdi Gaga i Andrej Pejić.
Dragana Paunović, rođena 1986. Završila je master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku za komparativnu književnost. Živi i radi u Šangaju gde je uključena u književne krugove. Prevodi poeziju, piše i objavljuje kratke priče i vizuelnu umetnost.