JAPANSKA ŠUMA
Senima mlade Azijatkinje iz crne hronike
Šumu ovija debela magla i muk;
dokle prilaziš nešto visi s drvetā.
Kako su čudni ukrasi ovoga sveta!
Najmlađi još se klati – škripav zvuk.
Ne vidiš, tek se čudiš šta ti je htelo
u ovaj stra’-vilajet samom da kročiš.
Kud god se deneš – susretnu te oči,
kud se okreneš vito visi telo.
Pogled mi prizva, kao po tajnoj sili
mlađana, krhka, očiju kao badem;
odlazim žurno, bar da јој mir ne kradem…
Rano smo ove zime okitili.
Mélancolie
Nije tako setno. Kroz korice magle
ostaci strnjike i sećanje vresa.
Tamo, iza blata, istrajava trava,
čuperci busenja i poneka kesa.
Žice. Dve bandere, stolpnice korotne,
već skrušeno prate godine i dane.
K’o strašila pritke, usamljene žene:
na glavama im se udvaraju vrane.
Pa, i nije tužno, osim ove magle,
i gole ledine, muka i praznine.
Stolpnice-bandere k’o da bi se takle;
gorko izjadale, jekom, u visine.
A visine ćute, smrknute i guste,
za naša moljenja u svitanja rana.
Da-ako otvore, da-ako nam puste
blagoslov bezmerja u prozoru dana.
Ana Pravilović, književni i konferencijski prevodilac; lektor. Profesor engleskog s položenim master ispitima. Studirala i prevodi s više zapadnoevropskih jezika. Kraće se bavila novinarstvom u kulturi. Snimala projekte o srpskoj kulturi za inostrane televizijske kuće. Prevodilac i vodič u verskom turizmu… U mladosti volontirala s izbeglima i hendikepiranima, asistent deci s teškoćama.
Piše od malena, na srpskom i engleskom: poeziju, pripovetke, drame… Nagrađivana. Zastupljena u jednom broju književnih časopisa (Politika, Znak, Novi Izgled-(Rusija). Intervju na Radiju Beograd 202. Gost-kritičar na književnim večerima… Nastavlja da uči…
Ovaj tekst je objavljen u decembru 2020. godine, u okviru temata Melanholija.
Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Poezija.