Image default
Mit i misaoReč i misao

Ivan Vukadinović, Rune, praktična magija

Rune, praktična magija

Piše: Ivan Vukadinović

Sama reč rune znači tajne. Najpoznatije runsko pismo, kojim ćemo se ovde baviti, je Stariji Futhark (reč je skraćenica imena prvih šest runa, na sličan način nastale su reči alfabet i azbuka). Ali u širem smislu runama se smatraju svi sistemi (pisma) koji se sastoje od pravih linija i mogu se koristiti za magijske svrhe. Vinčansko pismo bi se moglo smatrati runskim, kao i turanski Gokturk alfabet. Međutim, o eventualnoj magijskoj upotrebi ovih simbola danas ne znamo ništa pouzdano.

Rune su imale dvostruku upotrebu. Simboli za sebe, i u kombinaciji sa drugim simbolima, su nešto značili prilikom divinacije (tzv. bacanje runa, čitanje sudbine). Sa snagom i značenjem koje oni predstavljaju. Druga upotreba je bila za pisanje, kao i svako drugo pismo. Međutim, ova upotreba je dosta novija, i verovatno je nastala pod uticajem Rimljana koji su naravno koristili svoje pismo za takve stvari. Tako se smatra da se Stariji Futhark koristio od drugog do osmog veka naše ere. Bila bi greška vezati upotrebu runa samo za taj period, jer su ih šamani skoro sigurno koristili i mnogo ranije. Drvo, na kojem se rune urezivane, nije trajan medijum, a koristile su se često jednokratno – šaman ili mag bi ih spalio nakon divinacije. Zato rune iz ranijeg perioda nisu sačuvane. Od onoga što je sačuvano najbolji izvor su runske pesme – anglosaksonske, staronordijske i staroislandske – koje nam poetski daju značenje runa.

Rune su povezane sa nordijskom mitologijom i mnogi koji ih danas praktikuju su u tim vodama. Tu mislim pre svega na religiju ili verski pokret Asatru – modernu obnovu prehrišćanske nordijske religije, kakva je opisana u Edama. Samo ime znači vera bogova. Međutim, da bi se neko bavio runama ne mora biti vernik ili praktičar te religije. Moj duhovni put je tu zanimljiv jer od kad se bavim runama smatram sebe – ateistom.

U suštini, verski pogled na svet mi nikada nije bio posebno privlačan, više sam mislio da su svet objasnili filozofi kao što su Niče, Šopenhauer ili Spinoza (prva dvojica su se izjašnjavali kao ateisti, trećem je pripisivan ateizam). No jedno je filozofirati o tome kako se svest cepa na subjekat i objekat (Šopenhauer), a drugo imati neko praktično iskustvo. Od prve runske meditacije svašta sam video, a bilo je i sinhroniciteta (povezanosti sa spoljnim događajima). Onda sam se pitao da li mi Odin, čije su rune, šalje vizije telepatski. (Mada Odin nije jedini bog koji je otkrio tajne, prema istraživaču Aritu Hergeru Loki je na svoj način otkrio rune, kao i još neke boginje i bogovi). Zaključio sam da to nije slučaj – sve je u glavi!

Tako smatram da su bogovi u suštini metafore ko zna čega. Verski rituali jesu korisni za zajednicu, ali pojedincu neće mnogo značiti na ovom ili onom svetu, osim preko zajednice čiji je član. Takav je moj pogled na svet. U daljem tekstu ćemo videti kako se ovaj pogled na svet može uklopiti sa pričom koju nam pričaju rune, i kako su one povezane sa zajednicom u kojoj čovek živi i mnogo više nego sa bogovima.

Rune sam proučavao na runskom kursu nazvanom po runi Raido. Ona označava putovanje, dakle reč je o runskom putovanju. Ovakvo unutrašnje putovanje stavlja izazove pred čoveka koji mogu ličiti na Heraklove radove (njihovo značenje, ne samu formu). Međutim, ovde ćemo se referencirati na put heroja koji je opisao Džozef Kembel u knjizi Heroj sa hiljadu lica.

Prva velika faza, ona o odvajanju ili odlasku, ima pet koraka: (1) „Zov pustolovine“ ili znaci herojeve misije; (2) „Odupiranje zovu“ ili uzaludno bežanje od boga; (3) „Natprirodna pomoć“, neočekivana pomoć onome ko je krenuo u sebi primerenu avanturu; (4)„Prelazak prvog praga“ i (5) „Kitova utroba“ ili ulazak u područje noći.

Faza iskušenja i pobeda inicijacije ima šest koraka: (1) „Put iskušenja“ ili opasan aspekt bogova; (2) „Susret sa boginjom“ (Magna Mater), ponovo zadobijeno blaženstvo ranog detinjstva; (3) „Žena kao iskušiteljica“, saznanje i agonija Edipova; (4) „Izmirenje sa ocem“ (5) „Apoteoza“ i (6) „Najviši dar“.

Povratak i integracija u društvo, koji su neophodni radi neprekidne cirkulacije energije u svetu i sa stanovišta društva opravdavaju dugo izbivanje, za heroja su najteži zahtev od svih… Treća faza ima šest koraka: (1) „Odbijanje povratka“ ili poricanje sveta; (2) „Magičan beg“ ili bekstvo Prometejevo; (3) „Pomoć spolja“; (4) „Prelaženje praga povratka“ ili povratak svetu svakodnevice; (5) „Gospodar dva sveta“ i (6) „Sloboda da se živi“, priroda i funkcija najvišeg dara.

Runa ima 24, u tri familije, svaka sa po osam njih. Već iz toga vidimo da ne možemo napraviti preslikavanje jedan-na-jedan, ali se analogija može povući. Posebno zato što ova tri Aett-a (familije) imaju praktično isto značenje. Rečeno je da se prvi bavi prvobitnim silama stvaranja, međutim videćemo kako pojedinačne rune imaju veze sa Kembelovim koracima prve faze – odvajanje ili odlazak. Drugi Aett se bavi silama koje utiču na ljude, što bi odgovaralo iskušenju i inicijaciji – rune ove familije jesu opasne i jake. I treći Aett se bavi nasleđem i zajednicom o kojoj živimo što odgovara Kembelovoj trećoj fazi. Videćemo da pojedinačne rune druge i treće familije ipak ne odgovaraju u potpunosti Kembelovim fazama i koracima.

Ono što je potrebno znati je da imena runa obično nisu reči današnjeg jezika, već stari pojmovi sa kojima povezujemo poznate nam reči (pojmove). Na primer Raido, kako smo rekli, označava putovanje. Ta reč nam je dobro poznata, pa opet ima različitih putovanja. Sa druge strane runa Eihwaz, koju danas uglavnom tumačimo kao „Smrt“, označava u stvari drvo tisovine, koje često raste na grobljima. Po nekima to je zapravo čuveno mitološko Drvo Sveta. Jasno je da nije reč o fizičkoj smrti, ali videćemo kakvu zapravo smrt ova Runa označava…

Prva runa prve familije jeste Fehu i ona označava stoku ili blago, čak neku primarnu energiju. Vikinzi su bili praktični ljudi i znali su da ćeš na putu umreti od gladi ako se (materijalno) ne pripremiš. Već samo sa Fehu si domaćin ili domaćica, član zajednice u uobičajenim okolnostima. Ali nešto nas tera dalje. Postoje dodirne tačke između runskog sistema i dijalektičkog materijalizma koje se vide već kod ove rune. Materijalna baza i duhovna nadgradnja. U bavljenju runama je inače naglasak na praksi, ali to nije samo ona često pominjana „duhovna praksa“. U svetu koji čine entiteti, njihovo poznavanje i, koliko je moguće i potrebno, ovladavanje njima pomaže kod sasvim ovozemaljskih ciljeva. To važi i za rune i za tarot. Najzad, iako se rune mogu i kupiti, prava stvar je izrezati ih sam od drveta, što traži veštinu. Rečima Bate Stojkovića u Poemi o Če Gevari (film Kako sam sistematski uništen od idiota):

Da ne bude razlika između sela i grada

Između umnoga i fizičkoga rada!

Sledeća runa je Uruz koja označava divlje govedo i predstavlja sirovu snagu. To je kod Kembela zov divljine, poziv u avanturu, odvajanje od toplog porodičnog gnezda (Fehu).

Međutim, ako krenemo na put, suočićemo se sa preprekama koje treba razbiti – runa Turisaz što znači trn, a označava i divove, pa i Torov malj. Iako i u današnjem svetu neko može biti fizički sputan, ove prepreke su pretežno socio-psihološke prirode. Kod Kembela je ovo odupiranje pozivu. Na ivici drevnih sela je bila ograda od trnja, koju je valjalo preskočiti.

Ansuz je već neka tačka ravnoteže, na kojoj bismo mogli ostati, ali bolje je ići dalje. To je duhovno vođstvo za put. Mogli bismo ostati na toj mudrosti, ali krećemo dalje – u Raido, dakle samo Putovanje. Kod Kembela je to natprirodna pomoć. (Natprirodno je onda, kao i sada, bilo ono čoveku nerazumljivo. Nauka je došla do nekih rezultata ali bi bila velika arogancija tvrditi da postoji samo ono što će proći kroz probavni trakt, dakle samo ono što se može izmeriti. Ergo, „natprirodno“ je ono što je prirodno na drugačiji način).

Prelazak prvog praga (Kembel) nas vodi u putovanje – Raido. Na putu nam je potrebna baklja, da nam putanju osvetli – dakle Kenaz (ili Kaunan). Runa označava kontrolisanu vatru (baklju), takođe i znanje. Kod Kembela je to „Kitova utroba“, ili ulazak u područje noći. Nije slučajno u meditaciji nad ovom runom predviđeno da se silazi u pećinu. Treba imati u vidu da luč ne ide bez lučonoše…

Sve do sada pomenute rune ne tiču se interakcije sa drugim ljudima, mada u runskim meditacijama ima dosta komunikacije sa bogovima. Runa Gebo se tiče baš neophodnog učešća drugih ljudi na Putovanju. Razmene koju imamo sa drugim ljudima. Ona ima i mnoga druga značenja, recimo seks u divinaciji. Kod Kembela ne postoji korak koji bi odgovarao runi Gebo.

Najzad, Wunjo je još jedna tačka balansa, odmora, koja nas zavodi da na njoj ostanemo. To je radost pripadanja zajednici, plemenu. Ali, kako to biva, posle nje dolazi kriza. Sledeća Runa je Hagalaz, koja već pripada drugoj familiji… Kembel nema takvu fazu u svom putu heroja. Zamislimo da je dolaskom do Wunjo malo putovanje završeno, uz propratne radosti ili privremeni povratak zajednici. Ali sve je to bila tek priprema za Veliko Putovanje.

Već dosada opisane rune dale su neki opis sveta. Ono što u takvom opisu sveta nedostaje je kriza – prelomni trenutak posle kojeg „ništa više neće biti isto“. Upravo je to prva runa druge familije – Hagalaz. Led koji pada s neba, iznenadna nesreća, grad, oluja… Nešto što se prosto događa. Međutim, u meditaciji imamo kako led uništava žito, no takođe i otrovne zmije u njemu. Ovoj runi odgovara karta Kula u tarotu. Kula bez prozora (u kojoj su zatvorenici?) je uništena gromom, ljudi sa vrha padaju (na nekim kartama se smeju). Višak ega je uništen! Hagalaz je takođe jedna-u-milion šansi da se ispravi sve. Zbog toga je nazivaju Majkom svih runa.

Krizu ne treba videti kao kaznu, nego kao izazov. Čitavo čovečanstvo nije predmet interesovanja Univerzuma, zašto bi to bio neki pojedinac, ma šta mu se dogodilo!? Danas imamo (pod firmom „nauke“) pravi milenaristički kult smaka sveta zbog globalnog zagrevanja. Međutim, ako tu postoje problemi, njih bi trebalo videti kao priliku za (i tehnološki) razvoj čovečanstva. Lekcija Hagalaza je da ne treba paničiti i kukati jer što me ne ubije čini me jačim. U kombinaciji sa runom Kenaz valjalo bi razmisliti o dva načina čišćenja svog života – čišćenje vatrom i čišćenje ledom.

Sledeća runa je Nautiz – potreba koja nas tera na akciju. Dakle, ovde je reč o nečem urgentnom, ne o običnoj želji. Potreba je majka inovacije (invencije).Posle oluje ljudi se okupljaju da saniraju stanje.

Runa koja dolazi posle nje je Isa – Led – blokada, nepokretnost. Verovatno najopasnija runa. Ključna reč za prevazilaženje je strpljenje. Ali ni ova runa ne znači potpuno mrtvilo, ispod leda postoji potencijal, nešto se ipak kreće… Ove tri rune su za mene Sveto Trojstvo runa. U odnosu na Kembelov put heroja sve tri rune čine „Put iskušenja“ ili opasan aspekt bogova.

Četvrta runa druge familije je mnogo veselija – Jera – Žetva – plodovi rada, našeg truda. No već sledeća runa je ponovo opasna – Ajhvaz ili Eihaz– runa nagle promene, inicijacije, smrti, runa koja nas uči možda najvećoj misteriji. Naravno da smrt ne treba ovde tumačiti (prevashodno) kao biološku, ali recimo da nešto mora da umre – možda „stari ja“.

Ove dve rune imaju nešto zajedničko. Kad biljka (jednogodišnja, žitarica, dakle najčešći izvor hrane) da plod, ona umire. Plod je i seme za sledeću sezonu (setimo se ovde da je Hagalaz u runskim pesmama opisan kao „hladno seme“). Ove rune, dvanaesta i trinaesta su središte Futharka. Oko njih se dakle „sve“ vrti! A trinaesta karta tarota je isto Smrt (sa sličnim tumačenjem). Ajhvaz simbolizuje zimzeleno drvo Tisa sa veoma otrovnim plodovima. Predstavljeno kao Drvo Univerzuma – Yggdrasil (mada ima i drugih kandidata). Tako je u runskim pesmama, tako je u meditacijama.

Perthro je runa čije je značenje Nepoznato. Ne da nam njeno značenje nije poznato, nego ona označava baš to – Nepoznato. Ima tumačenja koja povezuju ime rune sa poznatim slovenskim izrazom „pizda“. Perthro predstavlja samu divinaciju, i postoji savet da ako izvučemo tu Runu kao prvu, čitanje prekidamo – nije nam dato da znamo odgovor na postavljeno pitanje. U jednom konkretnom slučaju sam uvideo kako je taj savet dobar.

Algiz je runa zaštite i snaga života… Ovo jeste „jednostavna“ runa, „za odmor“, ali stvari i kad su jednostavno ne moraju biti siromašne značenjem. Iako je Algiz pogodan za odmor od metafizičke gimnastike, on predstavlja i kontakt sa bogovima, pod čijom smo zaštitom. Ponovo drvo tisovine, moć čovekovog života i duha koji ide prema bogovima. U Kembelovoj shemi to bi bila Apoteoza. Izgled i runski stav Algiza, čovek koji stoji uspravno sa raširenim rukama, to je najčešći stav u obraćanju bogovima.

I Sovilo (Sig) je „jednostavna“ runa – ona predstavlja Sunce. Ono pročišćava, ali se ne može kontrolisati tako lako. To je i runa Pobede. Ova runa predstavlja i samu dinamiku – svaka konstantna forma će pre ili kasnije biti uništena silom koja je u njoj sadržana. Dijalektika. Kod Kembela je ovo Najviši dar. Uočimo da se druga familija, koja je ovde opisana, uglavnom ne slaže sa Kembelovom shemom. Neki koraci nisu „pokriveni“. To će se dogoditi u trećem Aett-u.

Prva runa treće familije  je Tiwaz – runa boga Tira. Ova Runa označava pravdu, a moj prvi impuls je bio da nema pravde (kako reče Baki B3). Greška je u tome da se pravda posmatra kao karma, a ne kao darma. Drugim rečima kao neko stanje u svetu oko mene, a ne moje postupanje. Međutim, bog Tirje izgubio svoj primat kada su se plemeniti severnjaci sreli s iskvarenim Rimljanima. Od onda preferiraju boga ratnog ludila Odina, koji je svojim razvojem stekao znanje i mnoge moći…

Ali pravda se može posmatrati kao instrument onoga koji je deli, recimo revolveraša na Divljem Zapadu… Što je samo malo bolje posmatranje, jer ona je više od toga. Pravda u smislu ove rune je ispravno delovanje, označeno pravcem, bez obzira šta se nalazi (koji ishod) na kraju tog pravca. Ako znaš da si ispravno uradio onda to nije bitno. Lično to nazivam etika. Ovo je „muška“ runa, prema Kembelovoj shemi odgovarala bi koraku druge faze – Izmirenje s ocem.

Ako je runa Tiwaz “muška”, sledeća Berkanan je “ženska”, o čemu govori sam prikaz – grudi Majke Zemlje. Berkanan je runa preporađanja, a to naravno uključuje i smrt. Ovde imamo transformaciju, ali ne kao kod Eihwaza, kojeg još označavaju i „Runa smrti“. Jer tamo je prelazak u smeru gore-dole (iz jednog u drugi svet), ovde je deo ciklusa. Ako su naši stari znali za ciklus rođenje – odrastanje – brak – smrt, on se nažalost u (post)industrijskom društvu izvitoperio u rođenje – škola – posao – smrt. Što nas ne sprečava da se ponašamo drugačije – Berkanan nas uči životnom ciklusu šamana. U Kembelovom putu heroja ovo je Susret sa boginjom (druga faza).

Sledeća runa je Ehwaz. Dva je postalo jedno. To je runa koja predstavlja konja, ali takođe i brak. Nekima se ne sviđaju takva povezivanja (neko nekog jaše…), no ona su jasna iz dvojstva konja i njegovog jahača koji se bore kao celina. U magiji runu nije preporučljivo koristiti za stvaranje veze (iako je Runa Braka), do zajedništva treba doći na druge načine. Zato Ehwaz može da spaja više Runa u skladnu celinu (povezivanje runa – sigili, bindrune). Kod Kembela bi ova runa mogla biti „Prelaženje praga povratka“ ili povratak svetu svakodnevice. U knjizi Povratak kralja jedan od Hobita na kraju avanture dolazi svojoj ženi uz jednostavnu poruku „vratio sam se“.

I tada je ta sjedinjenost donela – čoveka! Manaz je sledeća runa i označava čoveka koji je deo mreže. Uočićemo mitske osnivače i zakonodavce mnogih naroda koji se zovu Manu, Manwe, Minoj, Menos, Numa. Oni označavaju najstariji indoevropski koren *mann-. Runa se može magijski iskoristiti za stvaranje socijalnih veza, „omekšavanje“ nekoga ko nam je potreban – od profesora na ispitu, do devojke na žurci. Ne postoji analogija u fazama i koracima koje opisuje Kembel. Ceo Put heroja je povezan sa – čovekom!

A tajna samog života je u vodi koja teče… Laguz je runa vode. Ona, dakle, predstavlja sve ono što voda predstavlja u zapadnoj hermetici, recimo htonski energetski element – kao kod našeg ezoteričara Dorijana Nuaja (Božanska revolucija katastrofe). Podsvest i podsvesni uticaji, intuicija, primalni životinjski instinkti, sopstveni odraz na površini… Runa označava pre svega život! Tajni uzrok svog organskog života. Ali ima tajni koje je bolje da ostanu skrivene, u dubinama. Kao i Perthro i ova runa je povezana sa divinacijom (čitanjem sudbine iz runa). I ovo je „ženska“ runa, s obzirom na poznate ženske veze sa magijom. Kod Kembela Žena kao iskušiteljica (druga faza).

Sledeća je runa Ingwaz, koja je dosta opskurna. To je runa kralja (ili majstora). Tamo gde je Ansuz (Odin) vladao duhovnim carstvom bog Ing vlada fizičkim svetom. Ali prikaz rune je kastrirani muškarac! Ima veze sa mitom o kralju Arturu – kad je kralj pokleknuo, oslabila je cela zemlja. No setimo se da je ovaj kralj na kraju bacio mač, da dočeka dostojnog, takođe je i sam zaspao „dok ne bude ponovo potreban“. Setimo se svih mitova o zaspalim ili otišlim kraljevima, sve do Gospodara prstenova gde Frodo na kraju (takođe ranjen) odlazi u zemlju “zapadniju od zapada”, jer njegovo vreme je prošlo na ovoj zemlji. Kod Kembela je ovo „Magičan beg“ ili bekstvo Prometejevo.

Dagaz je runa dana. Ali Dagaz nije samo dan (školski izraz: obdanica), nego uključuje i noć – pun ciklus od 24h. Ova runa je na neki način sam Tao – Jin i Jang! Nije slučajno što je njen simbol zapravo uglasti prikaz znaka beskonačnosti. Jer ciklusima nema kraja. Runa predstavlja manji ciklus koji se završio da bi otvorio prostor novom. Dagaz bi kod Kembala bio – „Gospodar dva sveta“.

Zanimljivo je da danas ekstremni eko-aktivisti koriste simbol koji bi bio Dagaz zarotiran za devedeset stepeni, što oni identifikuju sa peščanim satom (dakle suprotno značenju Dagaza – ovde vreme nije upotpunjeno nego ističe) i nazivaju ga simbol izumiranja. Tako smo dobili još jedno pervertiranje simbola (ovog puta nesvesno) slično onom kod okretanja krsta ili pentagrama, sada u interpretaciji jednog savremenog kulta smrti (we need to eat the babies – zavapila je eko-aktivistkinja). Na ljudima našeg vremena je da odaberu – beskonačnost ili izumiranje.

Runa Othalan je runa toka, istorije, nasleđa. Ona je simetrična sa Dagazom na način da je to veliki Dagaz. Zapravo postoje tokovi unutar tokova, pa je Dagaz ili Othalan pitanje perspektive. Dan – godina – životni ciklus pojedinca – životni ciklus plemena ili nacije… čak čovečanstva. Runa je simetrična i sa prvom Runom Fehu. Ona zatvara ciklus, a kako smo rekli to može biti samo početak novog ciklusa. Tako je Othalan zapravo Fehu na višem nivou. Kako nijedan čovek nije ostrvo, pojedinac samo u zajednici može biti slobodan. Prema tome ovoj runi odgovara Kembelov korak – Sloboda da se živi. Othalan nas vodi kroz nova i nova Raida (putovanja)

Tako je ciklus zatvoren. Krenulo se od zajednice u svom svakodnevnom (materijalnom) vidu, završilo se povratkom u zajednicu obogaćenu večnom, vanvremenskom i tradicijskom perspektivom. Na ovom putu prošli smo kroz sva moguća iskušenja. Ali poruka je bila jasna. Arit Herger kaže da cilj nije „Hajdmo u Valhalu“, uopšte na neko transcedentalno „mesto“, van ovog sveta. Cilj nije klicati Isusu, Odinu ili Hare Krišni. Cilj je zadobiti ovaj svet, baš kako su to nekada Vikinzi radili. Make World Great Again.


Ivan Vukadinović je rođen 1974. u Beogrаdu. Zаvršio je VI Beogrаdsku gimnаziju i Fаkultet orgаnizаcionih nаukа.Prvu SF priču Vile nаpisаo je 1997, što je bio početаk Rimske trilogije.  Osim fаntаstike piše još i putopise i eseje. Objavio je romane Agarta i Artefakt. Nаvijаč je Liverpulа i ljubitelj težeg i žešćeg zvukа.

 

 


Ovaj članak je objavljen u decembru 2019, u okviru temata Mitološki Libartes.

Related posts

Dostojevski: polifonija ili disharmonija?

Libartes

Paun Es Durlić, Nebeska tela i obred “maturija” u kultu mrtvih kod Vlaha

Libartes

Snovi su guske od papira („Divlje guske“, Julijana Adamović, Laguna 2019)