Groteska koja sili na razmišljanje – “Mrtve duše”
Groteska koja sili na razmišljanje – Mrtve duše Piše: Nikolina Todorović Dva romana (…) nekako će vući jasne dvije linije evropske književnosti, a i
Kategorija: Reč i misao
Zaokupljeni strahom – groteska u drami „Revizor”
Zaokupljeni strahom – groteska u drami Revizor Piše: Nikolina Todorović Iako se o groteski kod Gogolja govori uglavnom u kontekstu Mrtvih duša, ne treba zanemariti
Jedan sasvim ličan pogled na ruski nihilizam u delima Dostojevskog
Jedan sasvim ličan pogled na ruski nihilizam u delima Dostojevskog Piše: Jadranka Milenković Danski filozof Seren Kjerkegor u svojim spisima navodi tri stupnja kroz
Demonizam u Ljermontovljevoj poemi ,,Demon”
Demonizam u Ljermontovljevoj poemi ,,Demon” Piše: Dragojana Ristić I gordi demon sve dok trajem Od mene neće odustati I divne vatre obasjajem Umu će
Ljudi bez detinjstva (Poslednji svedoci, Svetlana Aleksijevič)
Ljudi bez detinjstva (Poslednji svedoci, Svetlana Aleksijevič, Laguna, 2016) Piše: Aleksandra Jovičić Ja sam čovek bez detinjstva, umesto detinjstva imam rat. Vasja, 4
Ima li polifonije u černobiljskom horu? (Černobiljska molitva, Svetlana Aleksijevič)
Ima li polifonije u černobiljskom horu? (Černobiljska molitva, Svetlana Aleksijevič, Laguna) Piše: Milena Ilić Mladenović „Černobilj je izlaz u beskonačno. Sećam se kako smo
I mnoge će prevariti (Limeni dečaci, Svetlana Aleksijevič)
I mnoge će prevariti (Limeni dečaci, Svetlana Aleksijevič, Laguna, 2017) Piše: Aleksandra Jovičić Dečaci se igraju rata. Odaberu neku široku poljanu, napušteno gradilište i
Šta fali Onjeginu?
Mirjana Petrović-Filipović: Šta fali Onjeginu? Piše: Mirjana Petrović-Filipović Onjeginu fali kraj. Pošto ste dobili odgovor na pitanje u naslovu, gotovo da i nema
Puškinovo doba
PUŠKINOVO DOBA Piše: Tanja Popović Aleksandar Sergejevič Puškin rođen je 26.5/ 6.6. 1799, u Moskvi, a umro u Petrogradu, od posledica ranjavanja u dvoboju, 29.1/10.2.
Dostojevski: polifonija ili disharmonija?
DOSTOJEVSKI: POLIFONIJA ILI DISHARMONIJA? (Poetika i kompozicija romana Zli dusi) Piše: Nebojša Lazić Roman je u 19. i 20. stoleću toliko dominantna književna
„Junak našeg doba” i demonizam
„Junak našeg doba” i demonizam Piše: Dragojana Ristić U romanu Junak našeg doba i poemi Demon, na kojima je radio dugo godina, Ljermontov je izrazio
Dostojevski i nemačka filozofija
Dostojevski i nemačka filozofija Piše: Milica Stojković Aron Štejnberg na pitanje da li je Dostojevski umetnik ili filozof odgovara da je umetnik, ali nesumnjivo
Filmske adaptacije pripovetke „Vij“ Nikolaja Vasiljeviča Gogolja
Filmske adaptacije pripovetke Vij Nikolaja Vasiljeviča Gogolja Piše: Miloš Cvetković Kada razmatramo filmsku adaptaciju nekog književnog dela, moramo imati u vidu da sam taj
Uniženi činovnik kod Ljermontova i Gogolja
Uniženi činovnik kod Ljermontova i Gogolja Piše: Nevena Stanojević Kako bismo definisali pojam uniženog činovnika, vratićemo se u XVIII vek, tačnije, u period poslednjih
Nadežda Purić Jovanović – Poprečni presek poezijom
Regionalni zbornik socijalne i angažovane poezije REZ, Presing, Mladenovac, 2016. Piše: Nadežda Purić Jovanović Kad god nameravam da pišem o poeziji, pitam se kako
Radmilo Anđelković – Sudaranje
„To die to sleep, to sleep, perchance to dream…“, ponovi majmun i upita: „Ima li ovo nekog smisla ili sam opet iskuckao neku glupost?“ Lako
Pusti Zeca (Lana Bastašić: „Uhvati zeca”, Kontrast, Beograd, 2018)
Piše: Milena Ilić Mladenović „Telefon je postajao sve vreliji u mojoj stisnutoj šaci. Bosna. Lejla. Nije to dvonedeljni odmor nakon kojeg dođeš kući i legneš
Buđenje u san (Kejt Šopen, „Buđenje”, Službeni glasnik, 2011)
Piše: dr Biljana Dojčinović Kada je, pod uticajem ženskog pokreta sa kraja šezdesetih godina, počeo proces buđenja i među ženama u akademskim sredinama SAD, roman
Jelena Ćirić: Kolridžova „Kristabel” – buđenje koje ne govori
Piše: Jelena Ćirić U nešto preko 670 stihova, raspoređenih u dva dela, sa po jednim kratkim pesnikovim komentarom, poema Kristabel Semjuela Tejlora Kolridža govori o
Jelena Dimitrijević se može čitati i kao školska spisateljica
Recenzija za zbornik radova Čitate li Jelenu Dimitrijević? u izdanju Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i projekta Knjiženstvo, teorija i istorija ženske književnosti na srpskom
Horor u teoriji na srpskom jeziku
Piše: Dejan Ognjanović Problemi izučavanja horora na srpskom donekle su srodni onima vezanim za radove na engleskom jeziku, uz neke dodatne kulturno-istorijske
Prop, ili: mala Summa smehologije
Piše: Igor Perišić Mala summa smehologije Vladimira Propa (1895–1970), knjiga Problemi komike i smeha, pojavila se, posthumno, 1976. godine. Ovo „post-humno” jedan je od razloga zašto je baš Prop
Pokušaj razgraničenja pojma „smeh“ od srodnih pojmova
Piše: Igor Perišić Pokušavajući da se razabere u terminologiji koja referiše na fenomene povezane sa smehom, ruska teoretičarka Tatjana Ljubimova sumirala je zavrzlame koje problem prate:
Šta je smešno?
Piše: Vesna Trijić (Mirjana Đurđević i Branko Mlađenović, Bunker Swing, Laguna, 2013) Romani Mirjane Đurđević su potpuno apartna pojava u savremenoj srpskoj književnosti, jer pretenduju na komiku
Ključ dragocenosti je sama dragocenost: Bartova metafikacija u Himeri
Piše: Katarina P. Držajić sa engleskog prevela: Dragana Paunović Apstakt Džon Bart, jedan od istaknutijih postmodernih autora, poznat je po svojim književnim igrarijama. Njegovo omiljeno
Prikraćeni um i telo u Beketovoj partiji bez kraja
Piše: Dejan Mujanović Beketova drama Kraj partije nataložila je tokom godina brojna tumačenja onih koji su pokušavali da analiziraju ovo delo polazeći od partije šaha, pa sve do
Japan posle sunca
Piše: Dragana Paunović Kultura modernog Japana je fuzija viševekovne konzervativne tradicije i zapadnjačkog uticaja koji je preplavio zemlju po završetku II svetskog rata. Posle izolacije koja
Motiv ljubavi u Šekspirovim dramama
Motiv ljubavi u Šekspirovim dramama Kako vam drago, San letnje noći i Romeo i Julija Piše: Ana Arp I Uvod Odavno je poznata veza mitologije
U narcisovoj zamci – jedno moguće čitanje Kafkinog „Preobražaja“
Piše: Vanja Miljković Autori uvodnog poglavlja zbornika The Handbook of Narcissism and Narcissistic Personality Disorder (2011) konstatuju da bi antički, mitološki Narcis bio vrlo ponosan i (narcistički) samozadovoljan
Ljubavna misija, po Rolanu Bartu
Piše: Sofija Živković Zaljubljeni u stvari ne prestaje da trči u svojoj glavi, da preduzima nove mere, da spletkari protiv samog sebe. Bart je javna, tajna, fatalna ljubav mnogih čitatelja. On je, kao i sve kultne ličnosti, svoj identitet ostvario kroz svoja dela; mnogi/mnoge
Dan zaljubljenih (nije u februaru)
Ljubavni preobražaj u romanu Uliks Džejmsa Džojsa Piše: Dejan Mujanović Slika Sivena Dedalusa s početka Uliksa poražavajuće je drugačija od onog herojskog obećanja bekstva i umetničkog
Kathleen
Piše: Bojan Savić Ostojić Ako postoje indicije da neko može biti voljen, u doslovnom smislu reči aimable, adorable; ako uočim njegovu tzv. objektivnu (od svih prihvaćenu) adorabilité, odmah ću
Fraktalne apokalipse Džejmsa G. Balarda
Piše: Miloš Cvetković Da li se to menja samo spoljašnji pejzaž? Džejms G. Balard, Potopljeni svet Džejms G. Balard (James G. Ballard), jedan od
Hroničar apokalipse: Henri Miler
Piše: Dragana Paunović „Apocalypsis“, „apocalypto“ grčki je prevod hebrejske reči “gala” i znači otkriti, saznati, spoznati istinu, ali znači i otkriti pokriveni deo tela. Originalno
Život posle Apokalipse: Šta je bilo posle
Piše: Uroš Smiljanić Često se zaboravlja da se grčka reč „apokalipsa” zapravo odnosi na otkrovenje, na otkrivanje nečeg skrivenog, tajnog značenja, tajnog znanja. Kao takva,
Prostori fikcije: „Dаn šesti“ Rаstkа Petrovićа i hronotop аpokаlipse
Piše: Vanja Miljković U оvоm rаdu оsvrnućеmо sе nа mоgućnоsti prоučаvаnjа prоstоrа u rоmаnu, оslаnjајući sе nајvišе nа fikciоnаlnu sеmаntiku, kао јеdnu оd vаriјаnti nаrаtоlоgiје,
Tehnokratija i Apokalipsa
(odlomak iz eseja Postapokalipsa) Piše: Boris Nad 1. „Smrt i stradanje“, kaže Tarkovski, „u suštini su jednaki ako strada i umire ličnost ili se
(O) Medeji
prvi put izvedena 431. p. n. e. u Atini Piše: Ivana Maksić Medeja, kao jedinstvena dea-ex-machina, žena čije ime u svesti priziva med, čiji je
Lik u prozi
Piše: Marija Milovanović Modernističke tendencije dvadesetog veka donele su plodna kritička previranja u vezi sa romanesknim strukturama. Takvim pitanjima bavili su se ne samo književni
Ironija sudbine Tese od D’Urbervilovih i predodređenost njenog pada
Tesa od D’Urbervilovih Tomasa Hardija i Tes Romana Polanskog Piše: Jovanka Kalaba Tesa od D’Urbervilovih je roman Tomasa Hardija iz 1891. koji u fokus stavlja
Žensko pismo u romanu Dubravke Ugrešić „Štefica Cvek u raljama života”
Piše: Slađana Golijanin „Cilj ovog teksta jeste otkriti osnovne elemente ženskog pisma, koji su, kao takvi, prepoznatljivi u romanu Dubravke Ugrešić „Štefica Cvek u raljama
Volim žene, ali samo mog tipa
Piše: Vesna Smiljanić Rangelov Šta je to cveće? Ženama između nogu miriše mnogo lepše.I jedno i drugo je priroda, pa zato niko ne sme da
Misli posle čitanja – Pogled kroz prozor iz Bernardijeve sobe Slobodana Tišme
Piše: Svetolik Jozić „Možda je isto tako bolno trgnuti se iz majčine utrobe kao trgnuti se iza sna” Dž.Dž. „Plavo crveno belo, svrbi me zacelo!
Dve poetike smrti
(Narativ i iskustvo smrti u priči „Enciklopedija mrtvih“ Danila Kiša i filmu „Kolekcioniere“ Kristine Buožite) Piše: Vanja Miljković Poredeći dva umetnička ostvarenja, priču Danila Kiša
Protivrečnosti na putu ka središtu i nazad
Karlos Drumond de Andrade i trenutak opažanja jednog kamena na sredini puta Piše: Jovanka Kalaba Skoro bez izuzetka, kada su u pitanju biografske beleške i
Postmodernistički koncepti u poeziji Anne Sexton
Piše: Enesa Mahmić „Svi ti pseudokreativci različito upotrebljavaju iste smicalice. Istinski kreativni ljudi su oni koji su vjerni svojim izvornim fantazmama, koji nikad ne
Rađanje knjige iz duha tehnologije
Piše: Uroš Smiljanić Da knjigu definiše njen sadržaj, a ne forma, danas se čak i najveći tradicionalisti slažu. Sveto pismo je isprva bilo materijalni predmet
Opscenost nevinosti i nevinost ubijanja? (Vitold Gombrovič, Pornografija, Paideia 2011)
Piše: Uroš Smiljanić Nekoliko godina nakon izlaska romana Pornografija, njegov autor je primetio da je naslov trebalo da ima i provokatorsku funkciju, ali da je
Silovanje Kuće Ašer
Piše: Milena Ilić …I ja sam crpao stvarno zadovoljstvo čak i iz mnogih istinskih izvora bola (Čovek Gomile) Najveći deo Poovih priča se dešava unutar
Naše telo zna (Mihail Epštejn, Filozofija tela, Geopoetika, 2009)
Piše: Sofija Živković Zahvaljujući dodirima, svet postaje topliji Poznati su nam homo sapiens, loquens, aestheticus, ludens… Mihail Epštejn tvrdi da se čovek najbolje definiše jezikom
Igra u detektivskom žanru
Piše: Dragana Paunović Moderna adaptacija detektivskih priča Artura Konana Dojla pojavila se u vidu serijskog programa 2010. godine. Sa jedne strane, rodila se radoznalost za
Igra elemenata realnosti i fantastike u pričama Jorgea Luisa Borgesa
Piše: Slađana Golijanin Borgesova proza je, posebno u okviru anglosaksonskog kruga kritičara, označena kao „metaphysical fiction“. Ovakva sintagma upućuje na karakterističan borgesovski spoj realnog i
Signalizam i Marina Abramović
Piše: Miroljub Todorović Svoj rad u novoj umetničkoj praksi naša istaknuta umetnica Marina Abramović započela je u signalizmu. Kao što sam to više puta isticao,
Nasuprot – Žoris-Karl Uismans
Piše: Uroš Smiljanić Kada je Žoris-Karl Uismans, napisao svoj kultni roman Nasuprot (À rebours) 1884. godine on je za nešto više od jednog veka pretekao
Odnos junak-prostor u „Velikim očekivanjima“ i „Padu kuće Ašer“
Piše: Sandra Bakić Kuća često pruža sliku svog stanara, a ta slika je u najvećem broju slučajeva svesno izgrađena. Nametljivo skupi predmeti ostavljaju utisak osobe
Pripovedačka otmenost Ljubice Arsić
Pripovedačka otmenost Ljubice Arsić u Maco da l’ me voliš? (Ljubica Arsić, Maco da l’ me voliš, Narodna knjiga, Beograd, 2005.) Piše: Marijana Nikolajević Ljubica
Žene i proza – Virdžinijina sopstvena soba
Piše: Sandra Bakić Zašto muškarci piju vino, a žene vodu? Zašto je jedan pol tako uspešan, a drugi tako siromašan?1 Koncept ženske časti je
Teri Pračet — Dušmani
Piše: Miloš Jocić U neku ruku, pričanje o Pračetovim knjigama ima smisla koliko i monolozi Smrdljivog Ole Rona. Fanatični čitaoci (ako čitate Pračeta, morate biti
Biti književni disident
Piše: Radmilo Anđelković Kada se danas presaberem lakše je biti politički literarni disident nego samo literarni disident. Politički literarni disident ima svoju priliku ako se
Naivno i super kod Erlenda Lua
Piše: Milena Ilić Kada bi Erlend Lu morao da napiše nešto o sebi, pretpostavimo da bi to izgledalo ovako: Imam 105 kg i moje telo sadrži