Image default
Reč i misao

Marija M. Bulatović, Teško je biti filozof, kada si se rodio kao pesnik

TEŠKO JE BITI FILOZOF, KADA SI SE RODIO KAO PESNIK

Tihana Tica. Iščezlo nebo. Kraljevo: Poetikum, 2021, str. 74,  ISBN 978-86-81722-21-3

Piše: Marija M. Bulatović

 

***

Pred čitaocem je prva zbirka poezije autorke mlađe generacije, Tihane Tice (1989), tačno trideset pet pesama– filozofski pregnantan tekst eruditne pesnikinje pod naslovom Iščezlo nebo i uzvišenom predstavom crkvenog svoda vizantijskog stila na koricama. Čini se da baš ta likovna predstava suptilno, vizuelno i idejno, upućuje na sofisticiranost ispredenih tema i motiva, kao i samog pesničkog stava.

Iščezlo nebo (2021) u izdanju kraljevačke izdavačke kuće „Poetikum“ simbolično je  iznedrilo poetsko okrepljenjenaše pesničke literarne scene zahvaljući raznovrsnosti tema, igrarijama sa formom, filozofskim, mitološkim, religijskim i istorijskim slojevima.U zbirci su prisutni paratekstualni segmenti – citati iz Biblije – delovi Jevanjelja i psalama, a koji su opet u izvesnoj hipertektualnoj ulozi kao interptretativni i sugestivni znaci daljeg razumevanja poetskih zapisa. Iščezlo nebo jeste i zbirka ljubavne poezije, i neoromantičarske,i epske, i autorefleksivne poezije sa metapoetskim natruhama – Iščezlo nebo jeste nadasve multižanrovski tekst.

Zbirku otvara pesma „Postajanje pesnikom“, a zatvara pesma „Savremeni Orfej“ razlažući jedno od ključnih pitanja u zbirci – pitanje pisanja pesme i pesničke ontologije („…teško je biti filozof, kada si se rodio kao pesnik..“). Tica zapravo, na izvestan platonistički način, suočava filozofiju i poeziju između kojih provejava snoviđenje istorije. Istorijski sloj teksta koji se prepliće sa religijskim zauzima važno mesto u zbirci. Pesme poput „Žal za carem Dušanom“, „Visoki Dečani“, „Snoviđenje vekova“, „Snoviđenje istorije“ vrlo očito meandriraju tokovima doživljene istorije, kulture sećanja, nacionalnog sentimenta i duboko ličnog i samim tim vrhunski individualnog. Primera radi, poredivši finalne stihove religijsko-istorijski intonirane pesme „Visoki Dečani“ („Naslednicima u amanet ostavili / Iščezlo nebo u kapi krvi“) i ljubavne posvetne pesme naslovljene „S.“, uočavamo najpre motiv iščezlog neba:

Već celu jednu istoriju

Bežim i skrivam se od tebe,

Ali ti me ipak pronalaziš,

Vezan za moje korake

Kao zemlja za ovo nebo

Koje bledi i iščezava.

To „iščezlo nebo“, transcendentnost za kojom se traga u ljubavi, bilo prema drugom biću ili prema ideji, platonski rečeno, ima snažan stepen sakralnosti, pri čemu je sakralnost nevidljiva golim okom, ali suštinski neodvojiva od profanog, od zemlje:

Dušu još nežnu što Ocu su dali.

Zemlji (voljenoj) svoje kosti na čuvanje predali.1Fragment pesme „Visoki Dečani“.

Međutim, poredeći stihove dveju pesama, pored lajtmotiva iščezavajućeg neba, probija se zrak istorije, pri čemu se istorija, u čitalačkom iskustvu, doživljava i kao protok vremena, i kao priča, narativ o proživljenom osećanju, i kao epoha u izvesnom istoriografskom i duhovnom smislu. Štaviše, istorijsko u zbirci Tihane Tice konvergira u sučeljavanju lokalnog i univerzalnog, što je, u neku ruku, princip kojim se Tica vodi u svom romanu „Ustoličenje jarca“ (2018). Adekvatan primer prethodno rečenog jeste pesma koju navodimo u celosti:

Srećna pesma

Vergilijeva pastorala ispunjena njivom,

Prolećem blagim i rajskim izvorom,

Obučena u ruho Košutnjaka,

Na kome je prolivena krv Mihaila

Obrenovića.

Loša sreća!

Lokalno i univerzalno objedinjeni su na dvostruk način: fikcionalizacijom konteksta i kontekstualizacijom fikcionaliteta. Objedinjujući „strpljenje filozofa“ i „dušu pesnika“, zagledan u kosmos s metafizičkom radoznalošću, lirski subjekt Iščezlog neba postavlja mahom „retorska pitanja“. Zbirka pesama Tihane Tice poziva na zagledanje u vlastiti Abgrundi, parafraziranjem Crnjanskog, raspukline svemira u kojem, ipak, titra jedna zveda –  subjektivnost kao takva „srećno sjedinjena sa svojim manama“, mikroslika poderanogneba.


Marija M. Bulatović (Kraljevo, 1990) diplomirala je i masterirala na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Doktorand je na Filološkom fakultetu u Beogradu gde je i angažovana kao istraživač-saradnik. Priprema doktorsku tezu pod naslovom „Filozofski koncept tela Morisa Merlo-Pontija i Rolana Barta kao princip estetske nedovršenosti u ego-dokumentu”. Oblasti istraživanja: filozofija umetnosti, estetika, proučavanje književnosti u interdisciplinarnom kontekstu.


Autorka naslovne slike: Erna Paljevac

Povezani članci

Ljudi bez detinjstva (Poslednji svedoci, Svetlana Aleksijevič)

Radmilo Anđelković – Sudaranje

Igra u detektivskom žanru

Ostavite komentar