Image default
Poezija

Paolo Agrati, Posle karantina

Posle karantina

Vratićemo se na all you can eat
rasturićemo se gamborima
naručiti dvadeset i pet, dve četvrtine
sedamdeset, pretvarajući se da smo srećni.
Iznajmićemo opštinski bajs,
ili enjoy1Rent-a-car kako bismo se dokopali prijatelja.
Pićemo sirova piva i moscow mule
raspravljajući o prikladnom prisustvu krastavca
u mermernom dupetu konobarice.
koliko je čudesan oki2Vrsta analgetika
kada te muči menstruacija
ili ti puca glava
(reći će jedna devojka gubeći strpljenje
zbog zlokobnog mačizma
kojim se i dalje siluje jezik).
Otkazaćemo Netfliks, Amazon prajm,
Infiniti, Porn hab, Rai,
zidove kuće.
Oslobodićemo se pidžame
i groznih patofni ukućana.
stvari na čekanju zamenićemo stvarima
koje su bile na čekanju
i gomila nepročitanih knjiga će se ponovo uzdići.
Konačno će se opet otvoriti postavka
dela Đuzepea Penona
rezervisaćemo let za retreet
za taj čuveni ašram Rišikeša
Ali niko neće prestati
da proverava mejl
svakih dvadeset minuta
iz straha da nešto ne bude propušteno
iz straha da ne bude propušten
iz straha da ne bude.

I zbog straha od ljudi
kupovaćemo i dalje na zalandu3Sajt za onlajn kupovinu.
pisaćemo recenzije
u skladu sa našim ponovnim buđenjem
smrvićemo restorane
hotele, saune, prijatelje, picerije
i ispred razbijenih ogledala
načinićemo se nosiocima novih starih vrednosti
na pravi način
i bićemo još alergičniji
na strance, na prodavce ruža,
na Cigane koji sviraju Modunjov Volare
i klepetanje
točkova praznih metroa
zvučaće kao lament kučke
koja ostavlja svoj poslednji dah na ivici ulice.

A možda ćemo imati hrabrosti da verujemo u magiju,
pretrčati put kojim se razum zaustavlja kod zida
jer da bi se ispričala jedna nova sadašnjost
biće potrebno zbuniti budućnost


Najlepši čas

Najlepši čas je onaj u kome već umorno sunce
obezvređuje značaj pozdrava.
Oko pet kada
šeta meko i podbulo
i sve se ulenji

Zamućeni oblici, linije koje gore
na horizontu i tvoje lice
tako čisto bistro vatreno.

Bilo je to tvoje omiljeno vreme i vreme kada
nas zemlja razdvaja
to je čas koji nam vreme dodeljuje
poput ovog punog meseca koji te toliko potresa.

Kao što se dešava vukovima grožđu plimi i oseci
sad se tvoj bezumni nemir
ogleda u novčiću na nebu
kojim plaćaš pozorište noći
odveć mračno za publiku.

Prijatelj pesnik napisao je ljubavni stih
utiskujući crnom hemijskom puteve
na leđima voljene
pitao sam se ako budem utisnuo na tvojim
hoću li moći da te
vratim na put


Milano

Na semaforu je crveno
da bih te poljubio
kao i cvetne leje
na kružnim putevima.
Kao kada uhvatiš lift
ili kada kasni.
Stvorene su da bih te poljubio
nadstrešnice kada pada kiša
red ispred pošte
voda koja vri
čekajući špagete.
Pokretne stepenice
vrata voza koji polazi
kašnjenje konobara
sa naručenim pićem.
Dete u restoranu koje
se okreće na drugu stranu, konačno.
Stolica, sofa, stoličica
ograda terase
Bovisa, Šigera4Kafić u naselju Boviza. Scighera takođe, na milanskom dijalektu znači “magla”.,
Da bih te poljubio dok tražim
novčić
za kolica Eselunga,
Unesa. Kopa. Pama.
Upima. Standa.5Supermarketi

I da ti izgrizem usne
u beskrajnoj jutarnjoj gužvi
na trgu Loreto i preko ulice Leonkavala
sedište bilo kog automobila
klupa u parku
travnjak kapije mira
da bih te poljubio
devedesetica koja nikako da stigne
devedesetica koja upravo stiže
linija četiri
koju nikada neće obići svi tramvaji
uglovi Bezane
izlozi butika
kada me odvučeš u Buenos Aires
između brada hipstera
stepenice Milanske katedrale
kapija tržnog centra Rinašente
i Korzo Komo?
Korzo Komo – ipak ne.
Ali svi pločnici na kaldrmi
nedavno otvoreni restorani sušija
svukud.
Nebo planetarijuma ispunjeno zvezdama
i kada me je baš briga za Plutona
i Harona i u mraku te uzimam za ruku
nikada ne izgledaš tako lepo,
kao kada se namestiš da te poljubim, Milano.

Amore & Psycho, Miraggi Edizioni

Sa italijanskog prevela Milena Ilić Mladenović


Foto: The Way Magazine

Paolo Agrati se bavi poezijom, pisanjem i muzikom. Autor je i voditelj emisije “Poetry Slam!”, prvog televizijskog turnira slem poezije na televiziji Zelig.

Objavio je zbirke poezije: Ružne pesme (Poesie Brutte, Edicola Ediciones 2019), Partiture per un addio (Edicola Ediciones 2017), Amor i Psiha (Amore & Psycho, Miraggi Edizioni 2014), Nessuno ripara la rotta (La Vita Felice 2012), Kada leto crkne (Quando l’estate crepa, Lietocolle 2010) i brošuru “malu odiseju” (Pulcino elefante 2012). Jedan je od vodećih italijanskih slemera, svoju poeziju izvodi uživo, čitajući je na najrazličitijim i najneobičnijim mestima. Leta 2014. godine učestvovao je na XXIV internacionalnom festivalu poezije Medelina u Kolumbiji kao italijanski gost, i bio je u finalu za nagradu Kardući. Godine 2015. učestvovao je u međunarodnom umetničkom projektu Broosistan, sa belgijskim umetnicima Pelemanom i Šelekensom. Narednih godina je učestovao na nekoliko slemerskih festivala u Italiji i inostranstvu (Francuska, Portugalija, Španija). Narator je i pevač u grupi Spleen Orchestra, kultnom bendu svojevrste, koga je osnovao 2009. godine i koji prenosi muziku i atmosferu filmovaTima Bartona.


Milena Ilić Mladenović, rođena 1986 u Beogradu, odrasla u Majdanpeku. Završila osnovne i master studije na Odseku za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trenutno pohađa master studije iz Marketinga i trgovine. Piše kratke priče i duge pesme, nespretne eseje, spretne recepte. Beleži priče svojih sinova. Trenutno radi na dva romana, od kojih je jedan roman za decu. Prevodi sa engleskog, italijanskog i norveškog. Osnivačica i glavna i odgovorna urednica časopisa Libartes. Živi u Italiji. 

Related posts

Đankarlo Pici, Nećemo ipak moći da letimo zajedno

Jelena Bogdanović, poezija

Libartes

Nikola Radić, Varijacije na Kalvina