Image default
Poezija

Arber Seljmani, Dve pesme

Ruska obmana

Na sedmom sam nebu

Zaboga, omiljena sam hrana sedmorici muškaraca!
Piće sam koje truje uzvišenost sedam duša
U ovih sedam zidova sedam melodija se sviraju
Od jednog anđela do drugog
Četrnaest ruku me dodiruje kao da sam najlepša harfa u svemiru

Čovek sam ali se osećam kao kraljica poretka svakog stanja (oblika, pojave)
Jedan od njih je Čehov
Uzima me i piše mi doslovno
Skida ljušturu sa moga tela
Dobro zna kako da napiše stih, zna gde osećanja peku
Naletela sam na njega u kutovima ovog kreveta
Oko usta imam ruskog soka, od pljuvačke strastvenog čoveka.
Zaljubiće se u mene do sutra uveče
Ja sam sauna u kojoj se greje, fontana sam u kojoj se njegova žeđ gasi.

Petar Čajkovski je večeras neodoljiv
Pita me da budem jedan od labudova
Kuša me poput poslednje votke, kao da sam bogatstvo
Dodiruje mi obrve, a zavese u sobi lete sa uzdahom
Uvijamo se na stolu na kojem se jede
Vaze su slomljene u komadiće, a sve zbog ovog hrabrog Rusa.
Čajkovski će se zaljubiti u mene do sutra uveče,
Ovaj Rus je ekslpodirao na mom stomaku simfonijom koju volim.

Hoću da odmorim, ali kako da kažem ne Puškinu
Moli me na kolenima, čini se da je izgubio svoju muzu
Ruke mi trepere dok mi on prilazi
Uzbuđuje ga moj osmeh, zavođenja,
Od kako ga je druga ostavila, njegovi dani su obmana,
Podajem se na klaviru, svemu što ovaj čovek predstavlja
Predajem se preko njegovog lica

Zaljubiće se u mene do sutra uveče,
Osetiće da mi pripada, ja sam njegova voda koja se sliva niz klavir, poput potoka.
Nabokov je tužan, drhtav, veoma ljubomoran
Ima malo kose, puši mnogo cigareta, sjedinjujemo se dok me snažno pritiska uza sebe
Stvorila sam svakog leptira u njegovom stomaku, u njegovim kostima,
Izazvala sam svaki zemljotres večeras u Rusiji,
Govori mi o uspavankama, o deci, ljubi me i vlažne usne mu podrhtavaju,
U kupatilu smo, ludo mu se predajem, dve knjige su zaboravljene na podu,
Uništene, vodom.

Zaljubiće se u mene do sutra uveče,
Snažno se opire, potom je uplašen, govori mi da moram da ga volim.
Stravinski gleda kroz prozor, zaglavljen između mene i mog vrata,
Izlistava snove iz moskovskih noći
Ljubi mi struk sa zadovoljstvom, moje desno uvo je unutar njegovog jezika
Daje mi med i pelen, hrani me, opera se čuje u pozadini,
poziva me ne rusko more, ne dajem mu povod.
Stravinski će se zaljubiti u mene do sutra uveče.
Peti čovek koji me večeras dodiruje, dolazi poput bunara poljubaca,poput okrepljujućeg izvora.

Večeras sam se posvetila Gogolju, svakom karakteru u knjizi,
Dodirujemo se, svađamo se, ubijamo jedno drugo, a potom mi miluje stopala,
Mrzim ga, volim ga.
Između jastuka, dve čaše vina čekaju da budu ispijene
Ovaj Rus će prvo popiti mene,a potom svoje brige
Počeće tako što me hvali, uobičajeni hvalospev, pretvarajući me u proročanstvo
Gogolj će se zaljubiti u mene do sutra uveče,
Počinje da plače, ovaj čovek plače, ali nema šanse da mu kažem “volim te”

Telo mi se presijava od kokosovog ulja, za to je kriv Dostojevski,
Svi napuštaju sobu,ostavljeni smo nas dvoje
Lagano me ošamari, vidi da sam ledena poput oluje,
Poput mraza otvaram se ovom čoveku, predajem mu se poput snažnog vetra,
Poput munje, poput kiše,
Ovaj širokogrudi Rus se smeje, misli da me poseduje
Brzo, svojom vunenom rukavicom, drma me kako mu se prohte,
Dostojevski će se zaljubiti u mene do sutra uveče,
Čak i ako poludi,neće me progutati poput dunje ledeće jeseni.

*Sa engleskog prevela Ljiljana Pticina


Kad je umro tata

Kad je umro tata,
umro je i jedan deo mene,
umrla je pomalo i mama i pomalo i sestra s njim,
umrle su njegove košulje
umrla je moja poslednja plata u desnom džepu
umro je taj blaženi dan,
umrla su izvinjenja, snažni dlanovi, želje koje sam imao
snovi koje nisam imao
umro je jutarnji pazar, i celo to jutro je umrlo taj dan.

Kad je umro tata,
Umro je i jedan hrast negde u svetoj gori,
Umrlo je jedno dobro, jedna dobrota, jedna bajka je prestala da se priča,
Umrlo je telo kome život nije davao ni cvonjka,
Jer se to ne zove život
Kad se svakih pet godina neka nesreća nadvije nad tobom.

Kad je umro tata,
Umirao sam deo po deo na podu kupatila.
Dovukao sam se do slavine da umijem lice,
Da vidim sopstvenu smrt,
Da zaboravim koliko tela je umiralo taj isti dan.

Kad je umro tata,
Niko se više nije čuo u našoj kući,
Umro je i poslednji žamor, umrla je stipendija za studije u Americi,
umrla je i školska diploma, koja danas ne vredi ni kao krpa.
Umrli su svi sitni muškarci na ovom svetu,
Umrle su žene kojima je priroda često zadavala udarce.
Umrla je s tatom i moja radost,
Umrla su mora gde sam nekada uranjao svoje nedozrelo telo,
Umrla su polja na kojima sam srećno rastao,
Umrla je moja zaboravljena ljubav,
Umrla je moja žena koja nikada neće postojati,
Sa tatinom smrću umro je i jedan stari deo mene.

Sa tatom je umrla i lepota,
Komplet Asdrenijevih knjiga i Marksov Kapital,
Kad je umro tata,
Osetio sam štipanje u duši i stisak od Boga
Video sam pred sobom one koji nisu lepi kao on
Jer niko nije lepši od tatine božanske lepote,
Jer svi su živeli lepim životom, ali ne i moj tata
Jer većina se grlila dok je on ronio suze,
Jer sudbina se šetala gradom bosih stopala, ali na mog tatu nikada nije nabasala po sokacima.
Kad je umro tata, bele vile su me pretvorile u crnu dugačku zmiju.

Kad je umro tata,
Sav nameštaj po kući sam okrenuo i nisam ga pronašao,
Seo sam na avion, ali ni u drugoj zemlji ga nije bilo,
Skupio sam mrvice mrzovolje i uhvatio ih zajedno, zašnirao ih
Kad je umro tata,
Umrlo je i jedno božanstvo negde daleko, koje se umorilo od života,
Umro je jedan Eros koji je bio naručio dobre dane,
Umrli su njegovi drugovi, drugarice, umrli su bližnji koji nikada to nisu.
Kad je umro tata,
Seo sam pored reke svojih suza i jecao.

*Sa albanskog preveo Đorđe Božović.


Arber Seljmani je novinar i pesnik sa Kosova. Objavio je četiri knjige i učestvovao na nekoliko književnih festivala u Evropi (POLIP, LITERODROM). Dobitnik je prve nagrade na Tirana Gate književnom festivalu 2021. godine.

Pesme i priče su mu prevedene na italijanski, grčki, srpski, nemački, slovenački, francuski i engleski jezik i objavljene su u različitim književnim časopisima (Songs of Eretz Poetry Review, Zoetic Press, Ethel Zine, FU Berlin Review, The Impossible Archetype, Rhodora Magazine, York Literary Review 2022, JAKE Magazine, Eremite Poetry and Changes Press).


Budući da je Libartes neprofitna i volonterska organizacija, ukoliko možete i želite da podržite naš rad i finansijski, novac možete uplatiti kao mesečnu donaciju preko Patreona, ili na račun:

205-0000000270414-57 (dinarski, Komercijalna banka)

205-0070800051760-42 (devizni, Komercijalna banka) SWIFT/BIC: KOBBRSBGXXX

Hvala!

Povezani članci

Lusil Klifton, Pesma izgubljene bebe

Marija Skočibušić, Poezija

Ivana Maksić – Plivanja i jahanja

Ostavite komentar