Image default
Poezija

Jovana Bajagić, Brodolom u tvojoj sobi

Brodolom u tvojoj sobi

Pokazuješ mi makete brodova
iz staklenog pristaništa.
Našu ljuljašku na palubi.

Kada ti se usidrim iza levog uha
i potopim kormila u grlu
talasi nas povuku na morsko dno.

Iz gradskih svetionika kulja crni dim.
Kapetani su na birou za zapošljavanje.
Moje pospane oči otiskuju se na pučinu.

Sklupčanu na ivici kreveta
pokrivaš me mekanim jedrom
kao što se pokrivaju mrtvi posle nesreće.


Tera nullius

Šapatom si izgradio logor
pod mojom suknjom
Ženevskim konvencijama
obrisao seme sa mog stomaka
nasmejao se kao pravi komandant.

Jedva čekaš
da napustiš razorenu teritoriju
i postaviš granični prelaz.

Bele i crvene zastave
su zabodene u ćutanje.

Između mojih nogu je ničija zemlja.


Moram skočiti u more

Ume da zameni sijalicu.
Savršeno sprema oradu
koju prethodno upeca.

Noću kada se zaželim bure
mirno mi spusti ruku na rame
i nastavi da čita.

Veslom se udarim u glavu
pogledam oprane sudove
i potonem u san.

Sve zamenjene gumice na slavinama
uredno složene čarape
začinsko bilje koje gaji
moji su lažni čamci za spasavanje.

Kraj njega zaista
nikada neću umreti od gladi.

Ali tu
u bušnom čamcu
čekaju me sve ostale smrti.


Solilokvijum na putu za sutra

Naslonjena na zid tvrđave posmatram Guam na koji sam godinama nasukana. Njegove šume su zamršene rodbinske veze u upravnim odborima gradskih preduzeća. Rupe u asfaltu prekrivene pikavcima su skloništa od oluje. Kada nadođe reka, njegovi stanovnici hvataju otrovne jegulje, pacove i žabe. Njima hrane jedni druge.

Ja sam lažni Šoiči Jokoi koji nosi starke i puši najskuplje cigarete. Moja borba je prezir civilizacije koja koristi isključivo službene ulaze. Po Guamu se za smeće otimam od rojeva muva i nosim ga na reciklažu. Sopstvene tragove brišem, da me neprijatelji ne bi pratili do mog tajnog mesta. Sa njega se pojim mlekom dok ne ojačam.

Tako uspevam da preživim već godinama. Naslonjena na zid tvrđave.


Osećam se kao zimska sezona u supermarketu

U svim frižiderima za sladoled
smrznuti grašak i boranija.

Do leta me neće biti.


Jovana Bajagić, levoruka i naopaka, voli ptice i vesti koje se ne čitaju na televiziji. Kada ne piše poeziju, bavi se muzikom. Hobi joj je studiranje prava. Dobitnica je više nagrada za pisanje i besedništvo. Objavljivala je u zbornicima Tajni grad i Sunčana strana ulice u izdanju Enklave, književnim časopisima Gradina, Maksim, Ulaznica, Naše stvaranje, kao i na nekoliko internet portala. Deo je uredničke redakcije književnog portala Bookhub.rs. Objavila je knjigu priča, “Deca za priče”. Trenutno je u štampi njen debitantski rukopis poezije “Muve” čiji je urednik Zvonko Karanović, u izdanju Društva književnika i književnih prevodilaca grada Niša.

 


Budući da je Libartes neprofitna i volonterska organizacija, ukoliko možete i želite da podržite naš rad i finansijski, novac možete uplatiti kao mesečnu donaciju preko Patreona, ili na račun:

205-0000000270414-57 (dinarski, Komercijalna banka)

205-0070800051760-42 (devizni, Komercijalna banka) SWIFT/BIC: KOBBRSBGXXX

Hvala!

Related posts

Tamara Šuškić, Kada se psi pored puta probude u majmune u grane u vence

Libartes

Dragoslav Čupić, Nekokošje pesme

Libartes

Ana Racković, Ognjena

Libartes