Image default
Poezija

Jelica Kiso, Čovek fragmenta

„Pisati u fragmentima:
fragmenti su tada optočeno kamenje kružnog ruba:
ja se otvaram u krug:
sav moj maleni svet od mrvica;
u centru, šta?”
R. B.

 

Glosa SERPENIIVS, zapravo srpljanin, kopljanik,
kratkog koplja, srpastog, vrsta gladijatora,
rimski mozaik na kojem gladijator kratkim kopljem ubija pantera.
Onaj koji se bori „po srpski”.

Breviar, br, brav, brezza, brezen i naletnik;
breviario, srpska breza, brzina i briznuti.

Vestalke na jastuku mojih predaka, ona koja je obučena,
na ugnječenom krevetu, italijanska vestita.
Vestijarijum, orman za rublje, najsličnije ćebetu sa rupom za glavu,
pončo…
Ali i vest, vest jedne sveštenice.
Vesnik i Vesna. Veštak i vesta. Veštac i veštica.
Veština. Suzdržanost (zapamtiti), polna suzdržanost
u vrelom krevetu za dvoje.

Dobro, je, živeti, dzelo, zemlja, iže, đerv (drvo)…

Lud, Ljud,
duševni kvar, narod, ljudin, slobodan čovek, ljudina,
konjina, ludačina.
Pretvarati se, u rastu, pretvarati se u nešto drugo.
Sludovati znači pogrešiti (po Elezovićevom rečniku).
Ne bi bilo zalud upamtiti. Ili pak lud:mlad.
Po severno-baltičkom lud je isto što i tužan,
dok je na jugu lud – veseo, detinjast.
Ludija, ludaja, LVDO (rugati se, varati, šaliti se).
LVDIBVNDVS znači bez brige, bez muke, lako, glat.

Omega i omikron,
O MEGA, veliko „o”, O MIKRON, malo „o”.
OMFALOS, o kamenu kojim je Zevs obeležio centar sveta,
sredina zemlje u Delfima.
Falus! Om je glava falusa, glavić.
Kod nas je to UM! Um veliki i Um mali. S vratom i bez vrata.

Le, me, ne, o, p, kv, re, se…

Zakržljali falus je pupak. Ženski — glavčica.

Polis, drveni grad, iz udarca sekirom,
ПОЛIС, u zarobljeništvu grčkog rečnika.

Gradovi, izrasli na krčevinama, stvorenim vatrom,
na tresetnim ravnicama,
na kamenitim uzvišicama. Niču.
Gornji grad, utvrđenje, podgrađe, pletivo grada, plet, plot,
i država.

OДYССЕYС, odos je put, odoh ja na put, staza, trag i prag,
Odisaji – skitači, Skiti, sezonski nomadi.

Putovati u Čoveka, u sebe,
taj čuvak, čuvek, član, deo, jedan od mnogih, od ostalih,
od drugih čuvaka, članova, člonova.
Čelo, čelovek, čeljade, čelnik, onaj koji je ispred svih, prva odbrana.
Človiti, stajati na rukama, dubiti na glavi…


Jelica Kiso: (1979.)Objavila knjigu pesama Crna sreća (SKC, Kragujevac, 2010). Dobitnica prve nagrade za poeziju Ulaznica 2009. Piše i živi u Beogradu.

 

 


Autor naslovne fotografije: Ryoji Iwata

Pročitajte ostale radove ove autorke:
Jelica Kiso – Vitomirova praznina (Anatomija antinomija, decembar 2011)

Ovaj članak je objavljen u decembru 2011, u okviru temata Anatomija antinomija.

Pročitajte ostale tekstove koji su objavljeni u rubrici Poezija.

Related posts

Ivanka Cvitan, Zagrljene polovice

Đovana Kristina Vivineto, Dvije pjesme

Goran Milaković, Svaki uzrok ima svoju posljedicu

Libartes