Image default
Poezija

Natalija Milovanović, U masnom tkivu

SAKSIJA

1.
zbog čega sve slabi pamćenje
neću ni da tražim
odmah ću otkriti da imam rak
onomad sam čula i evo
ne mogu nikako da zaboravim
kako komšinica posle
odstranjivanja obe dojke
ne može sopstvenu decu da gleda
jer je fantomski peku bradavice

ne sećam se svog prvog grudnjaka
ali znam da sam ih nosila
i ispod pidžame pa prestala
tek kad mi je mama rekla
da neće nikad narasti
ako ih budem ograničavala
izgleda da je šteta već bila načinjena
ali nijedna od nas to nije znala
a strije svejedno imam
iako se guraju
na tih par centimetara kubnih

preslikala sam ih
sve sa benovima
i naručila da se po njihovom
kalupu izlije saksija
iz mojih grudi
rastu kaktusi
poslušala sam tatin savet
kad te nešto boli
boli i ti njega

2.
komšinica se smeje
i poredi sa anđelinom džoli
majka šestoro dece
a i sama odsekla obe
kaže preventivno
zbog straha
ućuti pa osmeh splakne sokom
a volela bi nečim jačim

ona nije je imala dovoljno novca
da radi analizu genoma
i pravovremeno
presadi svoj strah
samo dovoljno snage
da stisne zube
i prihvati
da po svetu nosi
implantante sa imenom suza
ti najbolje imitiraju
izgled prirodnih grudi

i holivudskoj glumici
sada dojke plaču
medicinski otpad
se eliminiše u krematorijumu
možda su ih rasuli
po kalifornijskoj pustinji
da iz njih rastu kaktusi

komšinica se smeje
i odvrne stounse
peva sebi u bradu

Angie Angie ain’t good to be alive
Angie Angie we can’t say we never tried


SITNE SUME

rastakanje elementarnih jedinica
u masnom tkivu jedne kulture
oko sveta u pet blokova
emigrantskog naselja
s refleksom za povraćanje
psovki na maternjem

lije ih kupac što zna da ga onaj
preko tezge upravo zakida dok važe
psuje prodavacšto mu gledaju pod žuljave prste
s pogriženim noktima koje uspešno
sakriva od sledeće stranke
ona u ceger kraj bio banana
iz domovine nekoga među rafovima
trpa semenke i urme za umreti

kako to da joj prevede
misli se dok stavlja njene sitne sume
na vagu koja garantuje bakšiš
nekoliko osetljivih jedinica
kao nadoknadu za izgubljenu igru reči


Natalija Milovanović (1995, Niš) je odrastala u Prijedoru i Ljubljani, trenutno završava master studije prevođenja u Gracu. Piše pretežno na slovenačkom, povremeno na srpskom. Njeni tekstovi su objavljivani u slovenačkim literarnim časopisima, digitalnom časopisu za poeziju „Enklava“ i na portalu „astronaut“ kao i u dvojezičkom zborniku „Biće bolje/Bo že“ u izdanju SKC Danilo Kiš iz Ljubljane. U koautorstvu sa Tanjom Božić je napisala performativnu poemu „Udomačevanje domačih živali/Pripitomljavanje domaćih životinja“ koju su predstavile u Ljubljani i Podgorici. Prevodi sa slovenačkog za zbornik „Rukopisi“, a sa srpskog na slovenački u sklopu evropskog projekta „Connecting Emerging Literary Artists“.


Ovaj tekst je objavljen u decembru 2020. godine, u okviru temata Melanholija.


Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Related posts

Vedrana Dragoljević, Još dan-dva

Libartes

Aleksandra Filipović, Domaći teren

Libartes

Ivana Bošnjak, Nedjeljom letim