Piše: Boris Petrović
Kraft Durch Freude (KDF) je planiran projekat oživljavanja nemačkog turizma i slanja radničke klase na more. Projekat je trajao od 1934. do 1939. godine i bio je veoma uspešan – do 1939. godine ga je iskoristilo 25 miliona ljudi. U okviru ovog projekta je izgrađen i masivan kompleks Prora, zgrada od 4,5 kilometara, a koji je trebalo da bude mnogo masivniji, kapaciteta za 20.000 ljudi. Arhitektonsko rešenje ovog kompleksa je spoj predimenzioniranog neoklasicizma na tragu Spera sa blagim art-deco uticajima.
Upravo je arhitektura ovog mesta zanimljiva kada su u pitanju plakati koji reklamiraju koncept ,,snaga kroz zadovoljstvo”. Sper je najpoznatiji arhitekt ali je bilo i drugih značajnih. Naci arhitektura je anahrona, pozicionirana van vremena i oživljava postojeći stil iz prošlih vremena. Iako je bilo nekoliko primera neogotičke naci arhitekture, glavnina tog izraza je (neo) neoklasicizam, nastojanje da zgrade budu u antičkom stilu, pre svega u rimskom. Zanimljiva je i Sperova teorija estetske vrednosti ruševine koju arhitekta mora da anticipira – kada za nekoliko hiljada godina te zgrade budu u ruševinama, kao što su danas rimske iskopine, one i dalje moraju biti estetski zadovoljavajuće, zbog čega bi trebalo da se grade od kvalitetnih materijala od kojih su građene klasične građevine. Ovaj pristup je izazvao masivnu neštasicu mermera i granita, pa je nacistička Nemačka dugo uvozila ove materijale iz cele Evrope.
Rimsko osvajanje se, pošto se proširilo van Evrope, sastojalo pre svega od putovanja morem. Zbog toga more predstavlja zenit rimske moći – cela Evropa je pokorena/ujedinjena, sada se ide na ostatak sveta. More je u evropskom kontekstu, simbol kolonijalne sile – Rim je takođe bio kolonija. Ovaj trenutak je bio iskorišćen ne tako davno u francuskoj predizbornoj kampanji kada je tadašnji predsednik izasao sa plakatom svoga lika naspram mora uz reći „Jaka Francuska”’, čime je zazivao upravo taj kolonijalni trenutak francuske istorije.
Na prvom plakatu vidimo par (naravno, plave kose) kako sa palube broda posmatra fjordove na horizontu. Bledo plavilo mora koje malo odudara od boje neba je u oštrom kontrastu sa užarenom crvenom bojom brodske ventilacije. Dakle, socijalni trenutak podsećanja na fabriku je i tu prisutan – cela poenta pokreta jeste da fabrički radnici mogu da odu na odmor. Nebo, fjordovi i more na horizontu obećavaju bolju budućnost u kontrastu sa užarenom fabrikom sadašnjice. Muškarčeva kosa nije potpuno plava – naginje ka crvenoj da bi se povezala sa ognjem potpalublja. Bolja budućnost naravno dolazi od mora – simbola kolonija. Na ovom plakatu je naročito zanimljiva vizuelna obrada svastike, likovna metafora koja je povezuje sa propelerom broda. Ponovo se javljaju radnički simboli (propeler, fabrika), ali i brod kao mesto odmora. Nacisti su u okviru ovog projekta napravili i ogroman brod Wilhelm Gustloff, zamišljen da radnici na njemu provode odmor.
Za sledeći plakat je karakteristična planina, još jedna česta odrednica ovih plakata. Vidimo par koji se vozi bubom (simbol nacističke Nemačke) dok se u pozadini vidi snegom okovana planina, iza koje zora sviće. Plakat je neobičan iz nekoliko razloga: muškarac nije potpuno plav, kosa mu je smeđe boje; zatim, buba je kabriolet – što predstavlja izvesnu dozu dekadencije i opuštenosti (kabrioleti nisu funkcionalna, već čisto prestižna stvar, za odmore i uživanje); osim toga, par se udaljava od planine i zore koja sviće iza nje – logičnije bi bilo da idu ka zori (bolja budućnost). Seriju kurioziteta ovog plakata može da zaokruži jasna stilizacija mrtvačke glave na samom vrhu najviše planine. Ceo plakat je zapravo više negativan prikaz Kraft Durch Freude kampanje nego pozitivan. Ovaj plakat možemo oceniti kao dekadentan, do te mere da možemo razmatrati subverzivnu ulogu ovih plakata i pitati se jesu li dizajneri pokušavali da rovare protiv sistema ,,iznutra”? Kada je ovaj plakat u pitanju (i ne samo ovaj) postoji osnovana sumnja.
Sledeci plakat je mnogo jasniji u poruci. Vidi se more ispresecano velikim brodovima i već pomenuti kompleks Prora. Tipičan naci par se nalazi ispred blistave pozadine. Dominantne boje su opet crvena i svetlo plava kao na prvom plakatu. Crvena boja takođe korespondira sa ženskom majicom i bojom kose. Ne zaboravimo da je crvena boja veoma važan deo nacističke ikonografije – naci zastava je crna svastika u belom krugu na crvenoj podlozi. Dakle, standardna naci ikonografija se prilagođava mnogo manje agresivnoj temi kao što je letovanje.
Pored kompleksa Prora takođe vidimo i neoklasicisticku zgradu (koja nikada nije stigla da tu bude izgrađena), pa nam simbolička veza biva utoliko jasnija. Neoklasicizam je anahrona struja ponavljanja arhitekture iz doba Rima. Rimska zgrada odmah pored mora – Rim je imperijalna sila, Nemačka se posmatra kao Rim; more predstavlja osvajanje. Takođe vidimo i ideju tradicije – neoklasicistička zgrada standardnog oblika se nalazi pored ogromne zgrade kompleksa Prora. Dakle, možemo videti novo pored starog, što je lepa, iako suštinski neistinita poruka, između ostalog jer u tom delu Nemačke a naročito na tom odmaralištu nikada nije bila izgrađena neoklasicistička ili rimska zgrada tog oblika. Ono sto takođe čini ovu poruku neobičnom je činjenica da se kompleks nalazi na severu Nemačke.
Sledeći plakat se vizuelno nadovezuje na prethodni – istaknute su crvena i plava boja, par koji se osmehuje. Žena je arijevski plava, dok muškarac opet ima smeđu kosu. Brodska ventilacija ovde nije crvena, već je savršeno bela. Ono što čini ovaj plakat naročito zanimljivim, a možda i subverzivnim – je jasno prisustvo američke zastave u vidu marame koju nosi žena. Boje američke zastave – crvena bela i plava – savršeno korespondiraju sa bojama celog plakata, crvenom sa nacističke zastave, belom sa brododske ventilacije i njihove košulje te plavom sa mora i neba. Povezivanje svih tih celina u jednu je zanimljivo, budući da je reč o jednom od dva najveća neprijatelja nacističke Nemačke nekoliko godina nakon što je ovaj plakat napravljen. Da li mešavina tih simbola – naci zastave, prekomorskog osvajanja, čistota arijevske rase (bela) ukazuje na prijateljstvo i bliskost koju su nacisti u tom trenutku osećali prema SAD? Nije zgoreg podsetiti se da je prestonica SAD, Vašington, izgrađen na istim osnovama neoklasicističke arhitekture poput Pariza ili Sperove vizije Berlina. Amerika takođe koristi orla kao i naci Nemačka, Sjedinjene Države takođe sebe vide, od samog svog osnivanja, poput novog Rima – isto kao što su Nacisti sebe videli. Dobar primer je priložena slika, Linkolnov memorijal, gde se na naslonima stolice vidi rimski simbol fasces – struk grana povezan vrpcom koji treba da predstavlja snagu kroz jedinstvo i autoritet rimskog prava.
Isti predmet je poslužio kao inspiracija za stvaranje fašizma, pošto su Musolinijevi fašisti sebe takođe videli kao nastavljače rimske tradicije. No, da se vratimo ovom plakatu – možda se ne radi o bliskosti ideja SAD 30ih godina (gde su u punoj snazi rasistički zakoni o segregaciji) i nacističke Nemačke – možda su Nemci već tada planirali invaziju i na SAD. Pitanje ostaje otvoreno, jer bi svaki odgovor bio isuviše u domenu spekulacije
Bili ovi plakati dobro umotana subverzija ili veoma suptilna najava pohoda na ostatak sveta u koji se Nemačka spremala da krene, ostaje zanimljivo konstatovati ozbiljnost i sveobuhvatnost propagande ovog režima u okviru koje je stigao da se izradi i veoma značajan deo posvecen godišnjim odmorima. Ne samo da su se pravili plakati i društveni pokreti, već i masovne zgrade (Prora kompleks) i brodovi. Svaki režim, naročito totalitarni, će se oslanjati na propagandu – no malo koja propaganda će biti toliko detaljna i sveobuhvatna, a što je još bitnije – toliko spremna da zagazi u realizaciju, ne završi se na obećanjima (konkretna izgradnja pomenutog kompleksa i pomeranje 29 miliona Nemaca da učestvuju u Kraft Durch Freude projektu) već da se detaljno osmisli i kako godišnji odmori treba da izgledaju.
Boris Petrović: rođen u Beogradu, diplomirao opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a na komparativnoj književnosti na Université Paris IV Sorbonne — Paris IV, je odbranio doktorat na temu Nacionalni mit u delu Džona Forda i Veljka Bulajica.
Pročitajte sve tekstove ovog autora:
Pornografija u sovjetskom ratnom plakatu (Parada Pornosa i Erosa, septembar 2011)
Slika zmije u nacističkom plakatu (Anatomija antinomija, decembar 2011)
Alegorija nacije kao žena u američkom ratnom plakatu I svetskog rata (Ecce Femme, mart 2012)
Bioshock Infinite posteri ili revizionizam Brandywine škole ilustracije (Igraj, igraj, igraj, avgust 2012)
Apokalipsa u nacističkom i sovjetskom plakatu (Apokalipsa (malo) sutra, decembar 2012)
O ljubavi prema velikom vođi i ljubavi velikog vođe prema narodu (Libartes amatoria, mart 2013)
Ovaj članak je objavljen u februaru 2014, u okviru temata Zubati Libartes.
Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Slika i misao.
Možda će vas zanimati i:
O ljubavi prema velikom vođi i ljubavi velikog vođe prema narodu