Image default
Propaganda

Alegorija nacije kao žena u američkom ratnom plakatu I svetskog rata

Piše: Boris Petrović

Mnoge države se koriste ženskim figurama u svrhu plastičnog, alegorijskog prikazivanja ideje nacije – Velika Britanija se predstavlja Britanijom, Nemačka Germanijom, Francuska Marijanom, Amerika Kolumbijom, Finska Finskom devicom, Švajcarska Helvecijom, bivši Sovjetski savez Majkom Domovinom, i tako dalje. Sve ove figure kao otelotvorenja ideje datih naroda liče međusobno, ponajviše zato što sve vode poreklo iz istog izvora, spoja rimskih boginja Libertas, Minerve (grčka Atena) i Viktorije. Veza sa antičkim Rimom je utoliko jasnija kada se uzme u obzir da imena ovih personifikacija vode poreklo od imena rimskih provincija na čijoj teritoriji se današnje države nalaze (Britanija, Polonija, Helvecija, Germanija, Italija itd.)

Ideja slobode je veoma važna u predstavljanju ovih personifikacija jer u prvi plan stavlja uspešnu borbu za nezavisnost datog naroda od njegove prethodne vlasti; u tom ključu, često su prisutni ratnički atributi, kao što je koplje (švajcarska Helvecija, sovjetska Majka Domovina, britanska Britanija (u njenom slučaju koplje postaje trozubac, iz očiglednih razloga značaja mora za Veliku Britaniju), grčka Atena. Varijacija na temu koplja je mač koji možemo sresti kod nemačke Germanije, italijanske Italije Turite (krunisane Italije), islandske Planinske Device. S druge strane, prisutni su i civilni atributi, kao što je pergament ili knjiga na kojima su zapisani novi, pravedni zakoni (američka Kolumbija, francuska Marijana, finska Devica). Ovaj detalj je kreativno upotrebljen na jednom sovjetskom plakatu o kome je već bilo reči u prethodnom radu (Pornografija u sovjetskom ratnom plakatu) gde Majka Domovina u prvom planu drži isturen pergament na kome umesto zakona stoji poziv za vojsku.

Kao što smo već spomenuli, sve ove personifikacije vode poreklo iz istog izvora, spoja rimskih boginja Libertas, Viktorije (grčke Nike) i Minerve (Atene). Atena je boginja razuma, mudrosti, vojne strategije jednako kao i dobrog vladanja, prava i pravde, civilizacije. U njoj su objedinjeni civilni i vojnički principi: njeno prikazivanje, koje kanonski uključuje koplje, štit i šlem ukazuje na njenu vojničku prirodu. Ipak, prisutno je jasno razlikovanje od boga rata, Aresa, koji predstavlja bes, krvoločno nasilje i nekontrolisanu silu. U Homerovoj Ilijadi sukod Atene (koja ratuje na strani Ahejaca) i Aresa (na strani Trojanaca) rešen je, vrlo otvoreno, u korist boginje. Ovo božanstvo je u Helena, kao i kasnije kod Rimljana, predstavljano kao zaštitnica uređenih društava, država. Iako grad Atina nosi njeno ime i jasnu vezu sa njenim kultom, drugi veliki grčki gradovi, kao Mikena i Teba su je takođe držali za svoju zaštitnicu. Stoga nije čudno da se kroz antičko nasleđe sveprisutna personifikacija osobina koje ova boginja predstavlja sretne i u modernim državama.

Pored kvaliteta Atene/Minerve, u nacionalnim personifikacijama se nalaze i simboli autentično rimskog božanstva slobode, Libertas. Pošto su mnoge moderne države u svom sadašnjem obliku nastale u nekom obliku oružanog sukoba (Američka ili Francuska revolucija, na primer) kojim su se oslobodile od prethodne vlasti, nacionalne personifikacije uključuju i glavni prerogativ ove boginje – pileus, frigijsku kapu, najčešće crvene boje. Ovaj objekat je svojevremeno, takođe u Rimu, imao kako upotrebnu tako i simboličku vrednost – nosili su ga robovi koji su stekli slobodu, najčešće kroz vojnu službu. Nju vidimo na francuskoj Marijani, američkoj Kolumbiji, portugalskoj, argentinskoj i brazilskoj Efigiji republike (nacionalna personifikacija ove tri države nosi isto ime, Efigija ili figura Republike).

Treća antička boginja, Nike odnosno Viktorija, je ništa manje prisutna kroz jedan veoma važan detalj, lovorov venac. Njega vidimo na nemačkoj Germaniji, švajcarskoj Helveciji, holandskoj Devici, italijanskoj Italiji; takođe je prisutan u portugalskoj Efigiji Republike, nošen preko frigijske kape, što je zanimljiv kuriozitet. Lovorov venac se može videti i na britanskoj Britaniji, mada se ona jednako često predstavlja sa Ateninim šlemom, kao i holandska Devica. Na nekim prikazima je takođe viđena sa plenom stečenim u borbi ili pobeđenim neprijateljem.

Osobina koja povezuje ove tri boginje je princip čistote i nevinosti. U grčkom, kao i u rimskom panteonu (sa izuzetkom Libertas koja je rimsko božanstvo bez grčkog pandana), one su device. Ova osobina je konstanta i u svim nacionalnim personifikacijama, na šta imena mnogih jasno i ukazuju (holandska Devica, finska Devica, islandska Planinska Devica). Iako neki detalji, nevezano za svoj značaj i simboličku vrednost, variraju od predstave do predstave, kao već pomenuti Atenin šlem koji negde menja lovorov venac ili mač koji je negde prikazan umesto koplja, knjiga umesto pergamenta i slično, devičanstvo ovih inkarnacija ideje nacije se nikada ne dovodi u pitanje. Što nas dovodi do teme ovog rada i jedne od većih zanimljivosti američkog propagandnog plakata iz prvog svetskog rata – erotizacije alegorijskog prikaza nacionalne personifikacije, američke Kolumbije.

Pre nego što počnemo sa analizom ovih plakata, gde se američka Kolumbija značajno udaljava od svoje inače aseksualne i devičanske prirode, spomenućemo neke od njenih ranih inkarnacija. Kolumbija se prvi put pojavila 1738. godine u časopisu The Gentleman’s Magazine. U njemu se raspravljalo o govorima iz britanskog parlamenta. Pošto je to u dato vreme bilo protivzakonito, zemljama i odbornicima su davana fiktivna ili arhaična imena i opisi: Irska je tako bila Ierne, Španija Iberija, Amerika Kolumbija. Vremenom je upotreba ove personifikacije izgubila parodičan karakter i postala sasvim ozbiljna. Mnoge američke države su je stavile na svoje grbove i pečate (pečat države Kalifornija, države Nju Jork, Nju Džerzi, Severna Karolina itd.) Pogledajmo ovu depikciju iz 1789. godine.

Ilustracija za knjigu Istorija Severne Amerike prikazuje figuru Kolumbije sa jasnim i višestrukim obeležjima Libertas i Minerve, kao i savladanom personifikacijom ugnjetavanja (koje je ovde prikazano kao kozja glava) što upućuje na pobedu, to jeste Viktoriju. Dva štita, koji predstavljaju rat i mir (Atena je po grčkom mitu zavisno od prilike nosila jedan od dva štita, ratni ili mirnodopski) ovde nose lica Bendžamina Frenklina, filozofa i pronalazača, jednog od ’’Očeva nacije’’ (mir) i Džordža Vašingtona, vođe američke revolucije i potonjeg prvog predsednika Sjedinjenih Američkih Država (rat), takođe jednog od ’’Očeva nacije’’. Na glavi je prisutan Atenin šlem, na vrhu koplja frigijska kapa. Kao što se jasno vidi, prikazana figura ne poseduje ni jedan upadljiv ženski atribut – kao i boginje po kojima je sačinjena, ona je aseksualna, skladna no takvih crta koje pre upućuju na odlučnost nego na senzualnost i ženstvenost. Nešto detaljnija analiza brojnih inkarnacija Atene/Minerve upućuju na umetnički trud da se izraze upravo ovi kvaliteti nauštrb njene ženske lepote. Ostajući u ključu antičkog nasleđa, američka Kolumbija je ime dobila po Kristoferu Kolumbu, tako što se na koren njegovog prezimena (Kolumb) dodao sufiks ’’ia’’, te se time ’latinizovala’ izvedenica u žensko ime – jednako kao što su od imena rimskih provincija nastajala imena drugih nacionalnih personifikacija (Britanija, Helvecija, Italija itd.)

To nas dovodi do prvog plakata za analiziranje. Na njemu je predstavljena alegorijska slika Kolumbije, nacionalne personifikacije Amerike, kako spava naslonjena na jonski stub. Frigijska kapa pored standardne crvene boje nosi plavu traku sa belim zvezdama, vezu sa američkom zastavom, u koju je i odevena. U levoj ruci joj je pergament. U svim ovim detaljima Kolumbija prati kanon prikazivanja – u poruci ispisanoj na dnu plakata stoji da ’’Civilizacija zove’’ čime se aludira na civilizatorski karakter Atene, čije kvalitete nalazimo u Kolumbiji. No, ono gde ova predstava bitno odudara od kanona prikazivanja je naglašena čulnost ženske figure. Prvo, iako se Atena i Viktorija ponegde (Libertas nikako), ali retko, prikazuju u sedećem stavu, nigde ni jedna od ovih boginja nije prikazana kako leži i pri tom spava. Drugo, budući da su sve tri (ili objedinjene u prikazu nacionalnih personifikacija) device, njihovi prikazi su svuda krajnje deseksualizovani. Ovde, naprotiv, vidimo rumenilo u obrazima, intenzivno crvene usne, dosta realistično prikazane otvorene ruke (Kolumbija se ni gestovima ne štiti) i grudi. Položaj tela ukazuje na ranjivost i čulnost žene koja spava (što veoma oštro odstupa od osnovnog modela bilo koje od tri boginje, naročito Atene) – u tome prednjači potpuno izložen vrat i do tada neviđeno otvoren dekolte. U figuri Kolumbije nema monumentalnosti ni snage. Ipak, jonski stub je jasna veza sa antičkim nasleđem u kome je ova alegorija utemeljena, frigijska kapa takođe. Nema sumnje da je u pitanju Kolumbija, zasnovana na simbolici Minerve/Atene, Libertas i Viktorije – samo prikazana van kanona i stavljena u jedan naročito osmišljeni kontekst. Frigijska kapa i jonski stub, kao i američka zastava u koju je Kolumbija odevena, služe da utemelje ovu figuru u njen prirodnu, očekivanu okolinu i time dodatno učine izdvajanje iz tog konteksta (predstavljanje uspavane, čulne, ranjive žene umesto mudre i snažne ratnice) upečatljivim. No, svojevrsna erotizacija ove slike ima i drugih implikacija, što ćemo videti na drugim plakatima.

Na ovom plakatu je prikazana boginja Viktorija, bez prerogativa Atene ili Libertas. Vidimo je odevenu u belu haljinu, na svetlo plavoj pozadini (nebo i oblak) sa lovorovim vencem u ispruženoj desnoj ruci koji je namenjen koloni vojnika koji prolaze ispod nje. Kolona se sastoji od vojnika gde svaki predstavlja svoju generaciju, od tadašnjeg trenutka sve do Američke revolucije. Iako je prikazana bez krila, na baneru koji stoji ispod vojnika, na kome piše ’’Onda-sada-zauvek’’, prisutna je umanjena figura krilate žene. Boja banera je tamno zlatna, što zajedno sa svetlo plavom pozadinom i belinom haljine i oblaka ukazuje na jasno nebeski, solarni princip (koji je inače inherentan svim trim boginjama koje čine figuru Kolumbije). Veza koju Viktorija ovde prikazana nosi sa Kolumbijom je plašt od američke zastave, no, u jednom veoma bitnom detalju je ovaj plakat sličan prethodnom – erotizaciji inače aseksualne figure. Viktorija, odevena u belo, oblikovana je kao mlada žena čije telo ne ukazuje na snagu i borbenost. Naprotiv, njene grudi umesto monumentalne figuracije su nacrtane upadljivo realistično, bez ikakve umetničke intervencije. Nabori haljine su oblikovani tako da ukazuju na prepone – oni koji se nalaze na njima usecanjem ističu Venerin breg. Još jednom, inače aseksualna figura koja predstavlja alegoriju device Pobede je erotizovana – kao i u prethodnom plakatu, rumeni obrazi, crvene usne i krajnje humanizovana boja kože ukazuju na odstupanje od kanona prikazivanja date alegorijske figure. Na ovom plakatu je prisutan veoma sličan pristup, sa jednako ne-monumentalno oblikovanim grudima i naborima koji ističu prepone.

Nameće se pitanje zašto.

Ovaj plakat nam nudi jedan deo odgovora. Na njemu je pored alegorijske figure Kolumbije (prikazane poput one na Columbia Pictures, dakle samo u beloj haljini, bez drugih atributa kao što su frigijska kapa, knjiga ili koplje) predstavljena i njena potpuna suprotnost, veliki majmun u nemačkom šlemu, brkovima koji treba da asociraju na nemačkog cara, krvave ruke i okrvavljenu palicu na kojoj na nemačkom jeziku piše „kultura“. Slova koja okružuju ovu celinu govore ’’Uništi ovog ovog ludog nasilnika, učlani se u američku vojsku’’ dok je ispod njega, manje upadljivo, ispisano ’’Amerika’’. Boje pozadine plakata, kao i samog majmuna, su tamne i zemljane – evociraju htonski princip, nasuprot solarnom, izraženom u prethodnom plakatu koji prikazuje nebo i belini ženske haljine. Prisutan je takođe stari arhetip bestijalizacije neprijatelja, ovde nimalo suptilno prikazanog kao majmuna otvorenih usta iz kojih curi pljuvačka. Takođe je evociran arhetip otmice ’domaćih’ žena i goruće potrebe da se one zaštite (koji se u gotovo svakom oružanom sukobu ponavlja širenjem priča o silovanjima počinjenim od strane neprijateljskih vojnika). Ova opasnost je podvučena insistiranjem da je reč o američkom tlu – što je materijalna greška i veliko krivljenje istine u propagandne svrhe jer Nemačka sa svojim saveznicima u Prvom svetskom ratu nije niti jednog trenutka bila ni blizu iskrcavanja na američko tlo. Neprijatelj, dakle, preti državi jednako kao i konkretnim ženama koje u njoj žive. Seksualna dimenzija ovog plakata je naglašena golim ženskim grudima jednako kao i sirovošću, bestijalnošću prikazanog majmuna – njegova krvava palica, kao i način na koji drži ženu mogu lako biti protumačeni kao predstave falusa, utoliko više što krv na vrhu palice takođe evocira silovanje. Neprijatelj je do te mere bestijalizovan i dehumanizovan da ne samo da će silovati device, već i alegorijske principe koji ne bi trebalo da uopšte budu seksualni. Iako ženska figura osim bele haljine ne nosi nijedan atribut Kolumbije ili tri boginje koje je čine, iz odeće koja jasno odudara od mode toga vremena, njenog stava i figuracije jasno je da nije reč o konkretnoj ženskoj osobi koja bi bila savremenik ovog plakata već o visoko stilizovanoj personifikaciji koja je tu prisutna između ostalog i kao sila kontrasta slici neprijatelja.

Drugi deo odgovora na pitanje zašto bi se erotizovala alegorijska personifikacija nacije se može naći u sledećem plakatu, koji je bio toliko uspešan i uticajan da je našao put i do sledećeg svetskog rata (kao i mnoge njegove kopije i varijacije).

U pitanju je jedan od najprepoznatljivijih ratnih plakata tog perioda. Na njemu je prikazana devojka u blejzeru i pantalonama, sa insignijom mornarice na levom rukavu. Lice veoma liči na lica prikazana na prethodnim plakatima, naročito prvom – tu su i detalji poput kovrdžave kose, crvenih usana i rumenih obraza. Razlika u odeći je očekivana, uzevši poruku u obzir – alegorijska personifikacija nacije se ’’spušta’’ na nivo svakodnevnice i obraća publici, tj. pojedincu iz publike, direktno, porukom koja veoma jasno nosi erotsku dvosmislenost. Podignuta brada, poluotvorena usta, pogled kroz poluzatvorene oči i krupna, crvena slova koja ispisuju reči ’Želim te(be)’ (gde je ’I’ podvučeno jednom, a ’want’ i ’you’ dva puta). Kada spustimo pogled na donji deo plakata, otkrivamo da je u pitanju igra reči – rečenica se nastavlja u ’za mornaricu’. U pitanju, dakle, nije erotska želja – iako pogled i lice govore drugačije – već poruka da devojka na plakatu želi da onaj koji ga posmatra ode u mornaricu. Ako pođemo od pretpostavke da je devojka prikazana na plakatu zaista Kolumbija, personifikacija američkog nacionalnog bića i američke države (sličnost u licu sa prethodnim plakatima na to upućuje, kao i veoma jasna sličnost sa drugim, mnogo poznatijim plakatom na kome je uz reči prisutna druga, muška, alegorijska personifikacija Amerike, Ujka Sema, koji takođe poručuje no bez seksualne konotacije, ’želim tebe za američku vojsku’), dolazimo do nekoliko zaključaka. Prvo, personifikacija celog naroda se direktno obraća pojedincu. Drugo, biva do sada najjasnije i potpuno (samo)svesno erotizovana, u izrazu i gestu, kao i poruci. Treće i najvažnije, senzualnost date alegorije je u ovom slučaju instrumentalizovana – koristi se da namami pojedinca u mornaricu, tačnije da njemu predstavi samu ideju odlaska u mornaricu kao seksualnu. Odlazak u mornaricu, tj. vojsku, u vreme rata znači vrlo jasno i praktikovanje istog, odnosno učestvovanje u oružanom sukobu gde se ljudi ubijaju ili ranjavaju. Mogućnost je izvesno velika da pojedinac koji ode u rat ubije ili bude ubijen, ili oba. No svejedno je ideja (želja devojke da pojedinac ode u mornaricu za vreme rata) predstavljena kao naglašeno čulna. U pitanju može biti namerna inverzija Frojdovskih polova Erosa i Tanatosa (erotske ljubavi i smrti, principa života i smrti, stvaranja i uništavanja). Odnos prema naciji, oličen u odnosu prema alegorijskoj personifikaciji nacije, se sa plana konceptualnog prenosi na čulni. Prethodno komentarisani plakat se takođe može predstaviti u ključu Frojdove metode – krvava palica i šiljak na šlemu su vrlo jasno falusni simboli, seksualna energija je anticivilizatorska, asocijalna i bestijalna, predstavljena kao čisto ispoljavanje i nametanje moći, kome se pojedinac mora suprotstaviti.

Insistiranjem na čulnom odnosu prema ideji nacije on se stavlja u jedan potpuno drugačiji registar, pojedincu mnogo bliži i razumljiviji, opipljiviji. ’Spuštanjem’ alegorije nacije na nivo obraćanja pojedincu, gde ona neće nositi togu već mondeni blejzer i pantalone, poruka koju personifikacija nosi mnogo brže i jasnije stiže do njene publike. Pitanje jedino ostaje, da li je na taj način data personifikacije nepovratno profanizovana i ’potrošena’? Već u narednom, Drugom svetskom ratu, gotovo da ne postoje plakati (koliko je autoru poznato, nije uspeo da pronađe nijedan) na kojima figurira Kolumbija u svom kanonskom obliku. Sa druge strane, dodavanje ženskih atributa do tada muževnoj (epiteti ratništva koje nosi Kolumbija kao i sve tri boginje koje je čine su arhetipsko muški) figuri koja je ipak žena, je moglo imati i drugačije efekte. Alegorijska personifikacija naroda se nije više posmatrala kao deseksualizovana žena čisto muških atributa, dakle lišena svoje ženske prirode (insistiranje na devičanstvu ove tri boginje kao i figure Kolumbije), već kao ženstvena pojava ženskih kvaliteta. Predstava nacionalnog bića, otelotvorenje ideje jednog naroda odjednom može imati i čisto ženske osobine. U pitanju jeste, na velikoj skali, afirmacija ženskog principa, čak i kroz instrumentalizaciju u svrhe posla koji je tada smatran kao isključivo muška aktivnost – vojni sukob. Prvi svetski rat je dao nesumnjivog zamaha feminističkom pokretu – malo po njegovom završetku su američke sifražetkinje izborile pravo glasa. Drugi svetski rat je nastavio u tom smeru započeto. Verovatno i danas najpoznatija ikona feminizma, opšte prihvaćena kao simbol pokreta, je plakat iz Drugog svetskog rata Rosie the Riveter, koja poziva žene u fabrike da rade muški posao dok su ovi na frontu.


Boris Petrovićrođen u Beogradu, diplomirao opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a na komparativnoj književnosti na Université Paris IV Sorbonne — Paris IV,  je odbranio doktorat na temu Nacionalni mit u delu Džona Forda i Veljka Bulajica.

 

 

 

 

 

 


Pročitajte ostale tekstove ovog autora:
Pornografija u sovjetskom ratnom plakatu (Parada Pornosa i Erosa, septembar 2011)
Slika zmije u nacističkom plakatu (Anatomija antinomija, decembar 2011)
Bioshock Infinite posteri ili revizionizam Brandywine škole ilustracije (Igraj, igraj, igraj, avgust 2012)
Apokalipsa u nacističkom i sovjetskom plakatu (Apokalipsa (malo) sutra, decembar 2012)
O ljubavi prema velikom vođi i ljubavi velikog vođe prema narodu (Libartes amatoria, mart 2013)
Kraft Durch Freude – Kampanja za snagu kroz radost (Zubati Libartes, februar 2014)

Ovaj članak je objavljen u martu 2012, u okviru temata Ecce Femme.

Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Slika i misao.

 

 

Povezani članci

O ljubavi prema velikom vođi i ljubavi velikog vođe prema narodu

Slika zmije u nacističkom plakatu

Bioshock Infinite posteri ili revizionizam Brandywine škole ilustracije

Ostavite komentar