Image default
Fragmenti

Atlantida pisane reči ili Svetolikove misli pred pisanije…

Pisanje je postalo performans pred publikom. Svako bi istog trenutka mogao da pročita tvoju živu reč. Zato je književnost postala nešto drugo, izgubila oblik. Nalazimo je u fragmentima ljudi. Šta je danas književnost? Igra i igra, samo igra. Otire joj se negde smisao. Ima ga vrlo malo kao zlatnog praha u vile Zvončice. Mešanje žanrova kao opravdanje ili je ukus čitalaca postao megalomanski pastiš pravaca i pravaca? Ceo svet pa i književnost je sveden na sistem definicija u užem i širem smislu. Značenja se pomeraju, polisemija se širi kao kuga, metafora hibriduje kao mutanti, jezik se širi, simboli se kloniraju. Svet zastareva, nadograđuje se novi, tradicija da se odbace tradicije postaje tradicija. Nemanje izbora kao izbor, nemanje milosti kao milost, predrasude o predrasudama, novi virusi novi strahovi novi ljudi, a svet, jednom rečju je stari mehanizam. Vreme se meri otkucajem sata – vreme je neizmerljivo. Svemir se dešava – još uvek ne znamo da li se širi ili se skuplja.


Svetolik Jozić, čovek koji ponekad čita novine. Rodio se jednom davno. Piše. Misli. Postoji. Radi. Životni san mu je da rodi. Bilo šta da rodi. Prozonodu. Živi sa sopstvenim papagajem i nije mu lako.

Pročitajte ostale tekstove ovog autora:
Diskurs torta (april 2011)
Književni gradinar (jun 2011)
Misli posle čitanja – Pogled kroz prozor iz Bernardijeve sobe Slobodana Tišme (decembar 2011)
Misli posle čitanja Mileninog nedovršenog romana ili kako sam se preobrazio u Angelinu Zarić (Ecce Femme, mart 2012)
Misli pre i posle čekanja na Olimpijske igre (Igraj, igraj, igraj, avgust 2012)
Metalibartesov razgovor (Apokalipsa (malo)sutra, decembar 2012)
Aleksandar Šurbatović – Apokalipsa je stalno stanje stvari (Apokalipsa (malo)sutra, decembar 2012)
U iščekivanju ničega, misli posle Apokalipse (Apokalipsa (malo) sutra, decembar 2012)
O zaljubljenim mislima (Libartes amatoria, mart 2013)
Ala Tatarenko – Knjige koje nas vole dopuštaju nam da im priđemo (Libartes amatoria, mart 2013)
Misli opaljene suncem (Zubati Libartes, februar 2014)
Smešne misli (Smešni Libartes, oktobar 2014)
Harijeta – Ja Gospođine knjige ne čitam, živim ih, koliko se njoj ćefne (Smešni Libartes, oktobar 2014)
Igor Perišić – Smeh je dejstven kako epistemološka provokacija (Smešni Libartes, oktobar 2014)

Ovaj članak je objavljen u prvom broju časopisa, februara 2011.

Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Fragmenti.

Povezani članci

Cave canem! ili Strašne misli Svetolika Jozića

Misli o Svetoliku, iliti Svetolik(p)o Svetoliku

Pismeni pinđur ili sasvim slobodne misli

Ostavite komentar