Image default
Fragmenti

Diskurs torta

Piše: Svetolik Jozić

Nisam baš najbolje naučio da upotrebljavam reč diskurs. Uvek mi taj diskurs ispadne iz rečenice ili se ne uglavi baš najbolje pa štrči. Naime, nedavno sam imao polemiku sa jednim od virtuelnih (prijatelja?! Da li bi to bio adekvatan naziv? No, to ćemo zasad preskočiti). Kaže on meni, pošto sam mu se, eto, požalio na artitis i postmodernu reciklažu misli, dakle, kaže — za tvoju informmcaciju ima leka protiv artitisa; uostalom i postmoderna je deplasirana, sad je u modi realizam. I to me je tako dotuklo da sam smesta napisao nekoliko rečenica u kojima je bio i taj dati diskurs, pa sam prečicom preko citativnosti i pastiša otišao ravno u postmodernu, reciklirao sam svoje nedovršene misli kako se ne bi konačno desile i postale racionalne. Na kraju, napravio sam tortu slatkasto-slanu, kiselkasto-gorkastu, filovao je semantičkim prelivima i umesto višnjice na vrhu pažljivo spustio diskurs. Kada je budem pojeo neću moći da smestim stomak između tastature i stolice. A olovka je pak, opet taj moj virtuelni, kaže da je i olovka deplasirana. Džaba rezao kad ne mogu da napravim dovoljan broj karaktera a i škodilo bi mom artitisu.

Diktafon?!
Ne, ne, glas ti je grub.
Telefon?
Malo je…
I šta sad?
Ništa, post.
Post? Kakve veze post ima sa pisanjem?
Lakšeg stomaka lakša misao.
Ali, brate, virtuelni! Ja nemam lake misli, da imam ne bih mogao da spavam samo bih mislio!
Ništa onda, tastaura i dijeta!
Tastaura i dijeta?! Ma man’ se, nego ‘oćeš parče torte?

 


Svetolik Jozić, čovek koji ponekad čita novine. Rodio se jednom davno. Piše. Misli. Postoji. Radi. Životni san mu je da rodi. Bilo šta da rodi. Prozonodu. Živi sa sopstvenim papagajem i nije mu lako.


Pročitajte sve tekstove ovog autora:
Atlantida pisane reči ili Svetolikove misli pred pisanije (februar 2011)
Književni gradinar (jun 2011)
Misli posle čitanja – Pogled kroz prozor iz Bernardijeve sobe Slobodana Tišme (decembar 2011)
Misli posle čitanja Mileninog nedovršenog romana ili kako sam se preobrazio u Angelinu Zarić (Ecce Femme, mart 2012)
Misli pre i posle čekanja na Olimpijske igre (Igraj, igraj, igraj, avgust 2012)
Metalibartesov razgovor (Apokalipsa (malo)sutra, decembar 2012)
Aleksandar Šurbatović – Apokalipsa je stalno stanje stvari (Apokalipsa (malo)sutra, decembar 2012)
U iščekivanju ničega, misli posle Apokalipse (Apokalipsa (malo) sutra, decembar 2012)
O zaljubljenim mislima (Libartes amatoria, mart 2013)
Ala Tatarenko – Knjige koje nas vole dopuštaju nam da im priđemo (Libartes amatoria, mart 2013)
Misli opaljene suncem (Zubati Libartes, februar 2014)
Smešne misli (Smešni Libartes, oktobar 2014)
Harijeta – Ja Gospođine knjige ne čitam, živim ih, koliko se njoj ćefne (Smešni Libartes, oktobar 2014)
Igor Perišić – Smeh je dejstven kako epistemološka provokacija (Smešni Libartes, oktobar 2014)

Ovaj članak je objavljen u drugom broju časopisa, aprila 2011.

Pročitajte ostale tekstove koji su objavljeni u rubrici Fragmenti.

Related posts

Isidor Igić – Pouke sa drevnog severa

Libartes

Misli posle čitanja Mileninog nedovršenog romana ili kako sam se preobrazio u Angelinu Zarić (i nije mi bilo lako, a ni kada sam došao k sebi, takođe mi nije bilo lako)

Libartes

U iščekivanju ničega, misli posle Apokalipse

Libartes