Image default
Fragmenti

Književni gradinar

Književni gradinar

Piše: Svetolik Jozić

Kada sam bio mlad i sasvim dovoljno lud, želeo sam da i ja oplodim književno tlo. Mada, ma koliko se trudio, tuđe književne gradine uvek su bile bolje od mojih. Naravno, to me je  — ovako prepotentnog — bacalo u očaj. Zato sam i odustajao. Mislio sam — bolje je uživati u tuđim gradinama nego riljati, kopati i čupati oksimorone koji uvek iznova izniknu. Muku sam mučio i sa tautologijama, uvek bi uvenule. A o metaforama tek da ne pričam! Stalno istih boja kao da moje imagivne kesice nisu bile pokupljene iz unikatnih prodavnica iskustva. I odustao sam. Reko’ sebi: Svetoliče, bolje ti je da ćutiš i mirno udišeš tuđe stihove!

I bi tako. I bi (mi) dobro.

Elem, vremena se menjaju, a tako i red reči u rečenici. Ah, da je samo red reči u rečenici! Meso književnosti se menja, a kosti stare, rahitične, ne trpe podgojenost. Neki moji prijatelji, isto kao ja uživaoci mirisa tuđih stihova, primetiše isto. Neki su išli čak toliko daleko da objave smrt književnosti, no to i nisu baš moji prijatelji. Nego, bilo kako bilo, zasukoh ti ja rukave, odoh na reku i stadoh da probiram. Samo zlatno grumenje pesme i srebrno proze. I tako, nakupi se štošta. Nego, ne dade mi đavo mira i ja se ovako mator i nemoćan, (tipičan ujevićki sindrom me obuze) nakanim da napišem Pesmu nad pesmama. Ali ne ispade mi baš; valjda loše seme, šta li je? Uostalom, videćete je i sami:

 

Mala sportska pesma

Stara prognoza

Kažem pesma
I bi Pesma

i naseliše zemlju pesnici
počeše da obrađuju stihove
i bi sve dobro

i namnožiše se pesnici
i počeše pesme cvetati
i bi tesno!

Među pesnicima bejaše dva brata
Osmerac i Deseterac
i posadiše poemu
poema visoko izrasla
na vrhu se izlegoše
soneti
i bi poetično

Utom dođe Parabola
i rodi im po dve kratke priče
i jedan roman
i nastade Pastiš
I samim time
nestade fine rime

i Muza to vide
i pucne slobodnim stihom
pucaše kičme
padaše tačke i zarezi tri godine dana
nastade Epika
rasadi se Lirika
i raskrvariše svi Dramom
bez čina, kratko i jasno.

Nova prognoza

Bejaše pesma
bez reči
i rodi pesma pesnika
na metafizičkoj slami
i pokloniše mu se
kritičar filozof i lektor
i darovaše ga rimom metrikom i gradacijom
i rastaše Pesnik
rođen od pesme bez reči
i tako…
Dalje znate.
Amin!


Svetolik Jozić, čovek koji ponekad čita novine. Rodio se jednom davno. Piše. Misli. Postoji. Radi. Životni san mu je da rodi. Bilo šta da rodi. Prozonodu. Živi sa sopstvenim papagajem i nije mu lako.


Pročitajte sve tekstove ovog autora:
Atlantida pisane reči ili Svetolikove misli pred pisanije (februar 2011)
Diskurs torta (april 2011)
Misli posle čitanja – Pogled kroz prozor iz Bernardijeve sobe Slobodana Tišme (decembar 2011)
Misli posle čitanja Mileninog nedovršenog romana ili kako sam se preobrazio u Angelinu Zarić (Ecce Femme, mart 2012)
Misli pre i posle čekanja na Olimpijske igre (Igraj, igraj, igraj, avgust 2012)
Metalibartesov razgovor (Apokalipsa (malo)sutra, decembar 2012)
Aleksandar Šurbatović – Apokalipsa je stalno stanje stvari (Apokalipsa (malo)sutra, decembar 2012)
U iščekivanju ničega, misli posle Apokalipse (Apokalipsa (malo) sutra, decembar 2012)
O zaljubljenim mislima (Libartes amatoria, mart 2013)
Ala Tatarenko – Knjige koje nas vole dopuštaju nam da im priđemo (Libartes amatoria, mart 2013)
Misli opaljene suncem (Zubati Libartes, februar 2014)
Smešne misli (Smešni Libartes, oktobar 2014)
Harijeta – Ja Gospođine knjige ne čitam, živim ih, koliko se njoj ćefne (Smešni Libartes, oktobar 2014)
Igor Perišić – Smeh je dejstven kako epistemološka provokacija (Smešni Libartes, oktobar 2014)

Ovaj članak je objavljen u trećem broju časopisa, u junu 2011.

Pročitajte i ostale tekstove koji su objavljeni u rubrici Fragmenti.

Povezani članci

U iščekivanju ničega, misli posle Apokalipse

Isidor Igić – Pouke sa drevnog severa

Misli pre i posle čekanja na Olimpijske igre

Ostavite komentar