Image default
Intervju

Dragan Paunović: Vampirska tematika u svakom trenutku ima svoju publiku

O popularnom strip-albumu, Družina Dardaneli, razgovarali smo sa crtačem Draganom Paunovićem. Zanimljivost vezana za ovaj projekat jeste da su glavni akteri mahom likovi preuzeti iz srpskih, čeških, ruskih i nemačkih književnih dela.

 

Ako se ne varam, Družina Dardaneli je tvoj prvi veći crtački strip projekat. Kakav je prelaz sa kraće na dužu formu stripa?

Pre svega, u kratkom stripu postoji sloboda izraza u tehnici, a često i u scenariju. Bar sam ja tako radio većinu svojih kratkih stripova. Doduše, sa sadašnjim scenaristom, Pavlom Zelićem, sarađivao sam i u izradi kratkog stripa DUM-DUM. Nakon toga je usledio ovaj, veći projekat, što je zahtevalo da se za jednu dužu formu determiniše određeni crtački stil. Neophodno je da se svaki od likova detaljno razradi, zatim, da se dosledno predstavi ambijent i epoha u kome se strip dešava, počevši od naoružanja, odeće, arhitekture itd. U ovom slučaju smo, istina, imali malu slobodu da se udaljimo od arhitektonske tačnosti,

 

Budući da si se pretežno bavio slikarstvom, da li strip posmatraš kao nešto novo i izazovno u svojoj umetničkoj karijeri, i u kojoj meri se načini umetničkog izražavanja međusobno povezuju, odnosno razilaze?

Razlika je, pre svega, u statičnosti slikarstva u odnosu na naraciju stripa. Naravno, i slikarstvo može imati pokreti i dinamiku, ali je u stripu to potpuno drugačija vrsta dinamike. Potrebno je, odabirom kadrova, radnju učiniti fluidnom i zanimljivom. Prednosti prethodnog bavljenja slikarstvom se odlučno primenjuju u svetu stripa, a to se, pre svega, ogleda u kompoziciji samih kadrova i strane stripa u celini. Sve zavisi od ličnog stila crtača koliko će insistirati na balansu elemenata u kadru ili strani. Neki ljudi smatraju da je manje bolje, ali s obzirom da sam i kao slikar naginjao preciznom figurativnom izrazu, to sam preneo i u strip. Od velike je pomoći bilo i iskustvo stečeno u slikanju pejzaža koje sam stekao radeći sa beogradskim galeristima, tako da sam neke od tih tehnika primenio u crtačkom maniru i u samom stripu.

 

Družina Dardaneli je crno-beli strip. Da li je bilo reči o kolorisanju ovog stripa, i kakav odnos imaš prema stripovima u boji, s obzirom na to da si pre svega slikar?

Ovaj strip je prvenstveno bio planiran za kolor varijantu, tako da sam strip započeo svedenim stilom, sa vrlo malo senčenja i crnih površina, ali smo tu ideju kolorisanja ubrzo napustili i složili se da bi mom crtačkom stilu više odgovarao crno-beli izraz, pa sam počeo da primenjujem različite tehnike senčenja, šrafiranja i sl. da bih postigao zadovoljavajući kontrast i bogatstvo crteža.

 

Da li sebe smatraš žanrovskim strip crtačem, budući da je većina tvojih dosadašnjih kraćih stipova ima fantastične i horor elemente?

Da, smatram sebe žanrovskim crtačem. Imajući u vidu da sam izradio mnoštvo komercijalnih slika koje inače ne volim, mislim da bi ustupak i u sferi stripa bio suviše za mene.

 

Otkud ti u priči sa Dardanelima?

S Pavlom Zelićem me je upoznao Vlada Vesović u strip radionici Đorđe Lobačev, sa idejom da učestvujemo u strip projektu pod nazivom „Dinamit“, čiji je pokretač Bora Grbić. Osnovni koncept tog projekta je svojevrsna ekshumacija zaboravljenih strip junaka sa ovih prostora, dok bismo Pavle i ja sa našom, takozvanom „Ligom srpskih džentlmena“ lepo doprineli osnovnoj ideji. Pavle mi je ukratko izložio osnovnu ideju stripa, koja se meni učinila zanimljivom, prevashodno zbog vampirske tematike, a i smatrao sam da je neophodno da se oprobam u crtanju jedne takve epohe kao što je period pre Prvog svetskog rata. Ovakav posao povlači za sobom dosta istraživačkog rada, bogatu foto-dokumentaciju, kao i rekonstruisanje nekad postojećih ili nikad realizovanih građevina. Tada sam shvatio kolika je zabava biti strip crtač, zato što ste u prilici da crtate stvari koje vam nikada ne bi palo napamet da crtate.

 

Kakva je srpska strip scena u ovom trenutku?

Nisam u toku sa svim dešavanjima. Znam ono što vidim u retkim prilikama kad odem u radionicu Đorđe Lobačev. Vidim da se dosta ljudi trudi da se probije na francusko tržište, i mogu reći da ima jako talentovanih crtača, ali postoji veliki problem što se politike Ministarstva kulture tiče u pogledu stripa i strip izdavaštva. Verovatno je to i glavni uzrok činjenice da svi potenciraju inostrano, a ne domaće strip tržište. Jednostavno, nije isplativo.

 

Koga bi izdvojio od domaćih strip autora?

Pre svega bih izdvojio Aleksu Gajića, Lea Filipovića, Željka Paheka, Bobana Savića Geta, Tihomira Čelanovića, a od mladih nada bih naveo Ivana Stojkovića.

 

Često te porede sa crtačem Dilan Doga, Roiem. Može li se reći da je on tvoj glavni crtački uzor?

Složio bih se da je Roi jedan od mojih omiljenih strip autora, mada se njegov uticaj može prepoznati samo delimično u Dardanelima. Ono što ljudi verovatno nisu primetili, a što bih ja ipak napomenuo, jeste da se u tom eklektičnom izrazu koji sam u stripu primenio sem Roia mogu videti i uticaji još jednog od crtača Dilana Doga, Klaudija Kastelinija.

 

Kako misliš da će Družina Dardaneli korespondirati sa srpskom publikom?

 Pretpostavljam da bi bilo koja vampirska tematika u svakom trenutku imala svoju publiku, što će verovatno i ovde biti slučaj. Ovdašnjoj publici bi trebalo da bude zanimljivo to što je Sava Savanović prvi srpski vampir, i svojevrstan brend koji nije dovoljno iskorišćen. Upravo bi to, čini mi se, bilo zanimljivo i stranom tržištu.

Razgovor sa Draganom Paunovićem, vodila je Milena Ilić.

 


Pogledajte i ostale radove ovog autora:
Dragan Paunović – strip (februar 2011)
Dragan Paunović – ilustracija (jun 2011)
Dragan Paunović – crtež (Libartes Amatoria, mart 2013)

Pročitajte ostale intervjue ove autorke:
Intervju sa Sašom Jelenkovićem
Intervju sa Anom Seferović (Parada Pornosa i Erosa, septembar 2011)
Intervju – Ivana Maksić (Anatomija antinomija, decembar 2011)
Intervju sa Biljanom Dojčinović (Ecce Femme, mart 2012)
Intervju – Milena Jakovljević (avgust 2012)
Intervju sa Hanom Wardom (Igraj, igraj, igraj, avgust 2012)
Intervju sa Magdalenom Koh (Libartes amatoria, mart 2013)

Pročitajte ostale razgovore koji su objavljeni u rubrici Intervju.

Povezani članci

Ana Rostokina: Beograd je bio ljubav na prvi pogled

Igor Perišić – Smeh je dejstven kako epistemološka provokacija

Dragan Todorović – Danas je novinarstvo čista i najprostija propaganda!

Ostavite komentar