Književni gradinar
Piše: Svetolik Jozić
Kada sam bio mlad i sasvim dovoljno lud, želeo sam da i ja oplodim književno tlo. Mada, ma koliko se trudio, tuđe književne gradine uvek su bile bolje od mojih. Naravno, to me je — ovako prepotentnog — bacalo u očaj. Zato sam i odustajao. Mislio sam — bolje je uživati u tuđim gradinama nego riljati, kopati i čupati oksimorone koji uvek iznova izniknu. Muku sam mučio i sa tautologijama, uvek bi uvenule. A o metaforama tek da ne pričam! Stalno istih boja kao da moje imagivne kesice nisu bile pokupljene iz unikatnih prodavnica iskustva. I odustao sam. Reko’ sebi: Svetoliče, bolje ti je da ćutiš i mirno udišeš tuđe stihove!
I bi tako. I bi (mi) dobro.
Elem, vremena se menjaju, a tako i red reči u rečenici. Ah, da je samo red reči u rečenici! Meso književnosti se menja, a kosti stare, rahitične, ne trpe podgojenost. Neki moji prijatelji, isto kao ja uživaoci mirisa tuđih stihova, primetiše isto. Neki su išli čak toliko daleko da objave smrt književnosti, no to i nisu baš moji prijatelji. Nego, bilo kako bilo, zasukoh ti ja rukave, odoh na reku i stadoh da probiram. Samo zlatno grumenje pesme i srebrno proze. I tako, nakupi se štošta. Nego, ne dade mi đavo mira i ja se ovako mator i nemoćan, (tipičan ujevićki sindrom me obuze) nakanim da napišem Pesmu nad pesmama. Ali ne ispade mi baš; valjda loše seme, šta li je? Uostalom, videćete je i sami:
Mala sportska pesma
Stara prognoza
Kažem pesma
I bi Pesma
i naseliše zemlju pesnici
počeše da obrađuju stihove
i bi sve dobro
i namnožiše se pesnici
i počeše pesme cvetati
i bi tesno!
Među pesnicima bejaše dva brata
Osmerac i Deseterac
i posadiše poemu
poema visoko izrasla
na vrhu se izlegoše
soneti
i bi poetično
Utom dođe Parabola
i rodi im po dve kratke priče
i jedan roman
i nastade Pastiš
I samim time
nestade fine rime
i Muza to vide
i pucne slobodnim stihom
pucaše kičme
padaše tačke i zarezi tri godine dana
nastade Epika
rasadi se Lirika
i raskrvariše svi Dramom
bez čina, kratko i jasno.
Nova prognoza
Bejaše pesma
bez reči
i rodi pesma pesnika
na metafizičkoj slami
i pokloniše mu se
kritičar filozof i lektor
i darovaše ga rimom metrikom i gradacijom
i rastaše Pesnik
rođen od pesme bez reči
i tako…
Dalje znate.
Amin!
Svetolik Jozić, čovek koji ponekad čita novine. Rodio se jednom davno. Piše. Misli. Postoji. Radi. Životni san mu je da rodi. Bilo šta da rodi. Prozonodu. Živi sa sopstvenim papagajem i nije mu lako.