Image default
Fragmenti

Cave canem! ili Strašne misli Svetolika Jozića

Piše: Svetolik Jozić

Sve će to, dragi moji, prekriti arhiva, kao prašina na stolnjaku kome ne prilaziš mesecima, iz prostog razloga što se plašiš stolnjaka. Da nije tako ti bi rado heklao. U, kako bi ti samo heklao. Ali ti si Svetolik. Plašiš se i nepotrebnih stvari, otuda želja za ali i besmisao zbog hekleraja. Elem, najveći strah me je otvorenog i zatvorenog prostora, osećaj kada pulsira telo i svak nerv je uznemiren, ti si i ukočen mentalno, misliš na trenutno stanje, vrišti ti se ali si bespomoćan, učauren u sebe i tako prokleto sam zato što je to prirodno stanje – stanje tvog straha, između ostalog. Ja sam čovek-biće i prirodno je da se plašim straha, jer kad  te strah obuzme paralisan si prosto. Nisu to fobije, fobija ima mnogo.

Na primer, mogu da nastupim ovako pred sopstvenim strahom: Dobro veče, ja sam Svetolik, a moje su fobije puževi golaći, punomasno mleko, niskokalorični jogurt, strije na tabanima, nepočupane ženske obrve ili prečupane, kajmak u paprici, crvi iz aleve paprike, plavi patlidzan, predsednik države Srbije, muškatle, jednosmerni liftovi, višesmerne livade, nesazrele šljive, nerodno žito, voditeljska književnost, fejsbuk poetarenje, užegle mirišljave sveće, miris komšiničine pržene dzigerice… a vi, kako ste vi? Naravno, strahu treba persirati, laskati, dati i laksativ, kako bi se osetio lakšetiv. Nema toga. Cave canem, ostaješ nem. Jedino rešenje je obgrliti kolena, zamisliti da si ptica i ljuljati se na kolenima.


Svetolik Jozić, čovek koji ponekad čita novine. Rodio se jednom davno. Piše. Misli. Postoji. Radi. Životni san mu je da rodi. Bilo šta da rodi. Prozonodu. Živi sa sopstvenim papagajem i nije mu lako.


Pročitajte ostale tekstove ovog autora:

Atlantida pisane reči ili Svetolikove misli pred pisanije (februar 2011)

Diskurs torta (april 2011)

Književni gradinar (jun 2011)

Misli posle čitanja – Pogled kroz prozor iz Bernardijeve sobe Slobodana Tišme (decembar 2011)

Misli posle čitanja Mileninog nedovršenog romana ili kako sam se preobrazio u Angelinu Zarić (Ecce Femme, mart 2012)

Vesna Trijić – Pol ne bi trebalo da bude ni prepreka ni prednost (Ecce Femme, mart 2012)

Misli pre i posle čekanja na Olimpijske igre (Igraj, igraj, igraj, avgust 2012)

Metalibartesov razgovor (Apokalipsa (malo)sutra, decembar 2012)

Aleksandar Šurbatović – Apokalipsa je stalno stanje stvari (Apokalipsa (malo)sutra, decembar 2012)

U iščekivanju ničega, misli posle Apokalipse (Apokalipsa (malo) sutra, decembar 2012)

O zaljubljenim mislima (Libartes amatoria, mart 2013)

Ala Tatarenko – Knjige koje nas vole dopuštaju nam da im priđemo (Libartes amatoria, mart 2013)

Misli opaljene suncem (Zubati Libartes, februar 2014)

Smešne misli (Smešni Libartes, oktobar 2014)

Harijeta – Ja Gospođine knjige ne čitam, živim ih, koliko se njoj ćefne (Smešni Libartes, oktobar 2014)

Igor Perišić – Smeh je dejstven kako epistemološka provokacija (Smešni Libartes, oktobar 2014)


Ovaj članak je objavljen u okviru temata Strašni Libartes, u decembru 2018.


Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Fragmenti.


Možda će vas interesovati i:

U iščekivanju ničega, misli posle Apokalipse

Povezani članci

U iščekivanju ničega, misli posle Apokalipse

Misli opaljene suncem

Smešne misli

Ostavite komentar