fort-da
sve naše platonske poze
poetično
otišla je kao plima
vratila se kao oseka
ironično
otišla je kao more
vratila se kao bara
sanjalački
(čizma želje):
uvek mi bude pomalo žao što još nešto nije iz tvog tela upalo u moje
plan za utorak
plivati i jahati
ironično: plivanje jača srce
jahanje jača živce
fakti (mercoledì):
u sredu zapisujem: isplivala boga oca
kletva:
budićeš se
nečujni mrav
svilena buba koja muze mleko
nikad zauzdanih strahova
vesti o tebi do mene dolaze sporo
zbog toga večno živiš u prošlosti
work in progress
dora, taj prkos iz daleka
(nikada ne maše)
savet
mašinerija tvoje želje ne mora da bude skalamerija
banalno:
i’ll be your twin-mother
biću tvoja majka bliznakinja
u krevetu (svladani nemir): naše razlikuume pretapa tišina
svođenja:
pretvoriš se u jedno /u meni/
poplavljeno poluostrvo
u nekog ko je, na pola puta, upucan
samo da bi zauvek tu ostao
hrlim ti uz stepenice, saplićem se.
promumlaš: vrati se, pismo ti pišem.
da biste me mogli kazniti trebalo bi da: 1. vam verujem 2.umem da stojim u mestu 3. da sam vam verna
na stolici:
gledaj me u oči i ne pomeraj to „da“
smirivanje pulzija: volcano never shouts
ne urlaju vulkani
pridika1:
sećati se treba ovog sutra
piši se knjigo, piši se sama
work in progress
jedno „ми“
pridika2:
sad hoću samo jedno: da neću
svođenja: pretvorim se u jednu korpu, voćem pretrpanu.
u odsudnom trenu prevrnutu.
stojim naspram tebe
gledam te pravo u oči
to znači: eto, vidiš,
ne možeš me uhvatiti
pravilo: 1. kad sedneš na konja, gledaš pravo 2. konju moraš nametnuti svoju volju
dedukcije:
„to nije to“. kad bi to bilo to, to ne bi bilo to. vidiš, onda, da je to to.
upućujem ti pogled:
u rečenici vidim jednu nepoznatu reč, kamičak u koji se slilo značenje.
ne volim ljude koji mi kažu: javi se, usput, ne dolazi (u glavi čujem basove: nikako) samo zbog susreta sa mnom. kao da niko nikada nije došao samo zbog njih, još gore: kao da oni nikad nisu išli na kraj sveta samo zbog nekog.
savet
ostani zauvek zakopčan
na terasi: i’ll never be your me (kiša)
nama, nekada:
znaš da nema nade
ima samo želje
sanjalački:
„ljuljaj“ me tako da se raspadne ljuljaška
ratnička pesma: ako je ljubav nije lav
nikada nećeš videti more koje more skriva
pornografski:
on: to kad te sanjam – to nisi ti.
Ja: znam. To si ti.
koliko još puta treba da ne čujem
ono što hoću da ti kažem
ljubav je divlja životinja. dvosmislena.
koliko kratko traje mir:
uhvatiš me za ruke i kažeš: eno ga mesec
uhvatim te za ruke i kažem: eno ga sunce
razdvajanja
disanja:
Ivana Maksić, rođena 1984. Objavila knjige poezije: O telo tvori me (Matica srpska, 2011), Izvan komunikacije (Presing, 2013) i knjigu poezije na italijanskom jeziku La mia paura di essere schiava u prevodu Fabija Barćelandija (Gilgamesh Edizioni, 2014). Uredila više zbornika. Njena poezija uvrštena je u nekoliko antologija i zbornika, a učestvovala je i na nekoliko festivala poezije. Bavi se prevođenjem sa engleskog jezika. Piše prozne crtice, prikaze i kritičke tekstove. Objavljuje u periodici i na internet portalima u zemlji i regionu.