Sanjala je ženu. Nepoznatu ženu poznate anatomije. Poznatih obrva. Nepoznatih nadanja. Ko je ona i šta traži u mom snu? – pitala je svog muža, koji je ležao na njoj, i nije slutio da spava.
„Oh, mislio sam da si mrtva, ljubavi!”
„Samo se ti nadaj, perverznjaku.”
„Ali, dušo… Budi mrtva jednom za mene. Samo jednom.”
Pogledala je njegovo oznojeno čelo i pomislila kako sigurno već satima sanja nepoznatu ženu. Ženu poznatih očiju i nepoznatog pogleda. Ženu poznatih usana i nepoznatog osmeha.
„Dobro, samo jednom.” – legla je na stomak, i vratila se u san.
Milena Ilić: diplomirani filolog opšte književnosti i teorije književnosti. Različitih interesovanja od pečurkana do putovanja. Piše kratke price i duge pesme, nespretne eseje i spretne recepte.