Ovogodišnji Međunarodni beogradski sajam knjiga nas posebno raduje, pošto će se na njemu naći novi naslovi knjiga autorki i autora koji su svoje tekstove objavili u Libartesu. 1Ovde smo se usredsredili na one autorke i autore koji su u Libartesu objavljivali u proteklih godinu dana i/ili su im knjige objavljene u toku 2018. i 2019. godine. Protrčite sa nama!
Milica Špadijer, Šar-planina
Milica Špadijer je pesnikinja i prevoditeljka, laureatkinja 56. Disovog proleća. Mi volimo njene priloge, i posebno se radujemo planinarenju po Šar-planini. Neke od njenih pesama možete pročitati ovde i ovde, a tu su i putopisi o Moskvi i Pragu.
Milica za sebe kaže da je rođena dva dana nakon pada Berlinskog zida, a da tako i živi.
Šar planinu potražite na štandu Kontrast izdavaštva
Monika Herceg, Početne koordinate
Na pitanje u kojim se tačkama susreću njene zbirke, pesnikinja i fizičarka, Monika Herceg odgovara:
U ženi. Žene su iznosile teret Početnih koordinata, one su držale obitelj, one su živjele od zemlje i sa zemljom i one su preživljavale. One su odgajale. Te iste žene su u Lovostaju dobile suputnice u svojoj borbi i samoći, dobile su prijateljice za koje nisu vjerojatno nikad ni čule. Da je moja baka nekim slučajem imala više od četiri razreda osnovne škole, da nije bila nadničarka koja je radila za šaku brašna, da nije bila samo težak koji je trčao u polje pa se vraćao dojiti pa trčao u polje, da je čula kako je u možda isto to vrijeme jedna Lise Meitner otkrivala tajne atoma i kako da se isti razbije, sigurna sam da bi meni u krevetu pričala te priče, a ne učila me kako da se molim, iako ni ona sama nije bila nešto previše uvjerena da ima boga.
Ceo intervju sa Monikom pročitajte ovde, kao i nekoliko njenih pesama iz zbirke Lovostaj.
Početne koordinate potražite na štandu Književne radionice Rašić
Lidija Deduš, Ništa od najavljivanog kraja svjeta
Lidija Deduš je pesnikinja iz Varaždina, a pred vama je njena druga pesnička zbirka u izdanju Trećeg trga.
Lidija kaže:
Aktivno sam počela pisati tek s 36 godina, što je prilično kasno za pisanje poezije, i u prvim pjesmama koje sam napisala bavila sam se, više-manje, introspekcijom, unutarnjim poretkom stvari, a kroz pisanje sam pokušavala napraviti red u tom „ćušpajzu“ koji se krčkao otprije. Paralelno s početkom pisanja, a valjda i paradoksalno, jer bi pisanje po prirodnom slijedu stvari trebalo doći nakon nagomilanog čitanja, a ne paralelno ili obratno, počela sam intenzivno čitati poeziju. Iskreno priznajem da mi je poezija bila daleka, pa čak i mrska, i u djetinjstvu i u mladosti, sve do trenutka dok nisam osjetila poziv da se i sama u njoj okušam. Kao obožavateljici proze, a zbilja volim čitati od prvih naučenih slova, ovo je za mene bio veliki zaokret i izazov. Postupno sam otkrivala nove autore, nove načine pisanja, i shvatila da moja introspekcija mora imati određen sadržaj, određenu snagu, da bi imala utjecaj.
(izvor: KaLibar BestiVal)
U Libartesu, pesme Lidije Deduš možete pročitati ovde, a na sajmu potražite njenu novu pesničku zbirku na štandu Trećeg trga.
Ognjenka Lakićević, Vodič kroz požare
Ognjenka Lakićević, pesnikinja i muzičarka, kaže:
Mislim da je internet spasio poeziju, dao joj drugi život. Naravno, doveo je i do hiperprodukcije nečega što teško da je iole relevantna poezija, ali to je totalno nebitno, svaku dobru stvar prate i neke nuspojave, ove zasad ne vidim kao ugrožavajuće.
Ceo intervju pročitajte ovde, kao i nekoliko Ognjenkinih pesama.
Njenu novu pesničku zbirku možete pronaći na štandu izdavačke kuće Lom.
Rumena Bužarovska, Nikuda ne idem
Rumena Bužarovska piše jednostavnim stilom, bez viška patetike i ornamentike. Inspiriše je svakodnevica brdovitog Balkana, sveprisutstvo patrijarhata i licemerja.
Rumena za Libartes kaže:
Često mi ljudi govore da sam “brutalna” ili evo “nemilosrdna”, ali imam teoriju da je to zbog toga što se to ne očekuje od fino vaspitane devojke i onda žene. Zapravo, volela bih da budem i brutalnija. To učim od moje omiljene spisateljice Fleneri O Konor. A volela bih da budem i nemilosrdna prema sebi, kao što radi Lucija Berlin. Možda nekad.
Rumeninu zbirku kratkih priča “Nikuda ne idem” potražite na štandu izdavačke kuće Booka. Takođe, ne propustite i zbirku “Moj muž””.
Bojan Savić Ostojić, Nema oaze
Bojan Savić Ostojić će na ovogodišnjem sajmu predstaviti roman Nema oaze, kao i knjigu poezije Prskalica.
„Svi su prolaznici zaokupljali moju pažnju baš zato što su prolazili. Svako je, najpre svojim hodom pa govorom a tek na kraju i licem, istiskivao i zaklanjao sve oko sebe, prinoseći svoje crte, nametljivo i bezobzirno. U trenutku prolaska svako je bio jedinstven. Nestalo je sve što je moglo da bude predvidivo. Izgubila se ideja ponavljanja, pa i samo vreme: sve se svelo na neponovljiv trenutak pojavljivanja i nestajanja jednog koraka. Trebalo ga je uhvatiti.” (odlomak )
„Oslonjen na vid i hod, roman Nema oaze mapira granice i svojstva savremenog sveta. Bezmalo drsko poverivši pripovedanje registru čulnog i opažajnog, Nema oaze radnju pokrenutu posebnom, fetišistički posvećenom potragom, ukrupnjava u jednu od najvećih priča među pričama: onu o svrsi i prirodi našeg puta. Nepostojanje oaze i optimalnih društvenih ekosistema ne nalazi se samo na početku, sredini ili kraju šetnje, već u činjenici da, ako nema oaza, onda nema ni fatamorgana koje smo često skloni da poturamo sebi kao mesta predaha na takvom putu.“ Jelena Nidžović
U Libartesu možete da pročitate Bojanove tekstove – Dan koji traje danima i Kathleen.
Bojanove knjige možete naći na štandu Besne kobile.
Stefan Kostadinović, Ferdinand
Ferdinand je poetski strip o zaljubljenom liscu Ferdinandu. Više o tome u knjizi iz koje Ferdinand ne želi da da odlomak (jer, kako kaže, celina nije odlomčiva).
Stefanovu poeziju pročitajte u novom broju našeg časopisa.
Ferdinanda potražite na štandu Besne kobile.
Lana Bastašić, Uhvati zeca
Roman Uhvati zeca je prvi roman Lane Bastašić, u kome je autorka, kako sama kaže, pokušala da predstavi život junakinje od detinjstva do odraslog doba. Opšte mesto kritike je da je Lana „balkanska Elena Ferante“ i to ne nagoveštava samo priču o jednom složenom prijateljstvu, već i činjenicu da je moguće stvoriti kvalitetno književno delo koje ima šire (bestselerske) domete. Sara i Lejla se poznaju celog života, delile su klupu od prvog dana u školi, pod istim drvetom su istog dana izgubile nevinost, zajedno su studirale književnost, i na kraju, nakon što dvanaest godina nisu bile u kontatku, kreću na put. Sara živi u Irskoj, ali samo jednim Lejlinim pozivom put za Beč postaje neminovnost, jer je u Beču, kako Lejla kaže – Armin, Lejlin stariji brat koji je nestao tokom rata. Tema rata u romanu Uhvati zeca je pročišćena, predstavljena kroz vizuru junakinje koja praktično rat nije osetila na svojoj koži. Lejlu, koju je isti taj rat malo više dotakao, čujemo onoliko koliko naratorka želi da nam prenese, tako da sami sakupljamo komadiće i sastavljamo ih. Mrkli mrak kojim će prolaziti kroz Bosnu, Sara će prihvatiti uz malo negodovanja, ali ga dalje neće promišljati. Lejla, ipak, godinama živi u tom mraku. (pročitajte ceo prikaz)
Intervju sa Lanom možete pročitati ovde, kao i njen tekst Kako preživjeti generaciju.
Lanin roman potražite na štandu Kontrast izdavaštva.
Andrej Sen-Senjkov, Mačka zvana Miš
Mačka zvana Miš je zbirka priča za decu istaknutog ruskog autora Andreja Sen-Senjkova. Priče su kratke, ilustracije kvalitetne. Sa ruskog je prevela Mirjana Petrović-Filipović. Jednu od priča iz ove zbirke možete pročitati ovde.
Zbirku potražite na štandu Službenog glasnika.
Ivana Nešić, Priče o prkosnim Srpkinjama
Ivana Nešić piše knjige za decu, koje su i knjige za sve uzraste, a o Prkosnim Srpkinjama i njihovom strahu i prkosu, Ivana kaže:
Strah nije nužno negativno i nekonstruktivno osećanje. Ako bih morala da izdvojim jednu stvar, pre bih rekla da se naše junakinje jesu plašile da će stvari ostati iste kao što su ih one zatekle. Plašile su se da neće uspeti da pomere društvo unapred, da neće promeniti način razmišljanja svojih savremenika i da će se žene u generacijama koje dolaze suočavati sa istim preprekama kao i one. Jednostavno bi bilo misliti da se one nisu bojale osude okoline i drugih posledica, no verovatnije je da jesu, ali da je misija koju su imale važnošću prevazilazila strah ili stid koje su morale osećati zbog svojih neobičnih, često nedoličnih postupaka.
pročitajte ceo intervju, kao i Ivanin putopis o Gruziji.
Na štandu Urban Reads potražite Prkosne Srpkinje, a na štandu Kreativnog centra knjige o Miki.
Ana Ristović, Ruke u rukama
Ruke u rukama su deveta pesnička knjiga Ane Ristović. Za poeziju je dobila „Brankovu nagradu”, nagradu „Branko Miljković“, nemačku nagradu „Hubert Burda Preis“, nagradu „Milica Stojadinović Srpkinja“, „Disovu nagradu“ za pesnički opus i nagradu „Desanka Maksimović“ za ukupan doprinos srpskoj poeziji. Pesme Ane Ristović prevedene su na brojne jezike i zastupljene su u više domaćih i stranih antologija. Knjige pesama ove autorke objavljene su na slovačkom, slovenačkom, nemačkom, mađarskom, makedonskom i engleskom jeziku. Njena pesma „Oko nule“ uvrštena je u pedeset najboljih ljubavnih pesama sveta po izboru žirija britanskog časopisa The Guardian.
Tokom 2018/2019. godine Ana Ristović bila je rezidencijalni stipendista nemačke DAAD fondacije, u Berlinu.
Za Libartes Ana kaže:
Živimo u vremenima potpune otuđenosti i otuđenost će postajati sve veća, sa razvojem novih tehnologija i potrebom čoveka da komunikaciju sa drugim učini što bržom i jednostavnijom. A upravo zbog toga će ta komunikacija biti sve ređa, a istinski susret između dvoje ljudi nešto, što će spadati u raritete. Jednak paradoks važi i za to, koliko smo svakodnevno zasuti informacijama o svemu mogućem što se u svakom trenutku dešava na svetu – dakle svakodnevni, svakotrenutni kontakt sa svetom nam je redovno omogućen – a te informacije prolaze kroz nas svetlosnom brzinom i ne zadržavaju se u nama. Nikad lakše, u ovo doba, biti pametan, a nikad teže. Ljudski mozak postaje jedan lepi, papirnati lampion koji svetli ali malo jača svetlost ga lako sprži.
Aninu pesničku zbirku potražite na štandu Arhipelaga, a u Libartesu pročitajte ostatak intervjua, kao i Anine pesme.
Jelena Pilipović, Divotnice
Jelena Pilipović, autorka romana Divotnice, za Libartes kaže:
Strah je svojevrsni skriveni bog fikcionalnog sveta Divotnica. Svi likovi se plaše i to umnogome određuje njihove živote, ali se svako od njih plaši na različit način. Reči koje ste naveli izgovara Eriksimah, grčki lekar koji postepeno osvešćuje i spoznaje svoje strepnje i duboke strahove. Jedna od junakinja romana, slikarka Korina, govori, pak, kako se treba navići na senku, prihvatiti je i čak usvojiti, kao što se usvaja dete. Oroditi se sa njom. Ta senka je i fizička zatamljenost na slikarskom platnu, i simbolička tama čovekove egzistencije, čiji veliki deo čine strahovi. I ja, zajedno sa Korinom, verujem da sve senke, i one koje senče našu nutrinu i one koje se nadvijaju nad našim postojanjem, treba najpre upoznati a potom prihvatiti. Po meni, samo se tako može rasti dušom.
Ovaj roman potražite na štandu Akademske knjige
Enesa Mahmić, Bijes dalekih mora
“Enesa Mahmić u zbirci Bijes dalekih mora komunicira i sa ličnostima iz istorije, bliže i daleke prošlosti, i sa skoro nevidljivim i ćutljivim savremenicama. Od Hipatije i Sorhatane do Roze Parks i Nadije Andžumen, od pralja na Gangu do istarskih žena u prozorima, Enesa Mahmić na palimpsestu prethodnica čita/piše i svoju sudbinu. Izmeštena iz rodnog hronotopa i odaslana u svet, ona deli sudbinu savremenih nomada i stvara slike sa putovanja koje grade veliki mozaik ljudskog bola na svim kontinentima. Pored toga, ovaj poetski putopis ispituje i samu poeziju i domete i ograničenja poetskog govora.” (izvor: Konkursi regiona)
U Libartesu možete pročitati nekoliko Enesinih tekstova.
Enesinu knjigu potražite na Pressingovom štandu.
Ana Seferović, Materina
O Materini Ivana Maksić kaže:
Četvrta knjiga Ane Seferović, pesnikinje i tekstualne umetnice (po njenom sopstvenom određenju) koja već dugo živi i stvara u Londonu, nosi lucidan naziv Materina. Ovaj moderni spev ispisuje se jezikom koji precizno „hvata“ fotogenične prizore stvarnosti, prenoseći ih u tekst kao kadrirane, režirane sekvence – naizgled bez mnogo naknadnih intervencija. Snažne fantazmagorične slike naviru u zaraznom ritmu. Stih je uglavnom dugog daha, nekada odsečan i kratak, udvojen u refren ili pretvoren u didaskaliju. Pesme su različite dužine, narativne ili mikro-celine i ne povezuje ih toliko forma koliko zajednička i specifična atmosfera, tako da se istovremeno mogu čitati i kao jedna jedina, neprekinuta pesma. (ceo tekst)
Materinu potražite na štandu Arhipelaga.
Mirjana Đurđević, Branko Mlađenović, Bunker Patka
Bunker Patka je nastavak Bunker Swinga, a u svom prikazu knjige, kritičarka Vesna Trijić kaže:
Romani Mirjane Đurđević su potpuno apartna pojava u savremenoj srpskoj književnosti, jer pretenduju na komiku u svim njenim oblicima, od vašarskog vica do komedije karaktera, dopuštajući da se parodičnost zavuče u svaki deo strukture teksta. Čitaočev smeh kao posledica takvog postupanja, neobuzdan je i sveobuhvatan, gotovo neodrediv, što čitanje naravno čini lakšim, ali interpretaciju značajno otežava, jer prednost daje nesvesnim delovima ličnosti, a ne intelektu. Tako se došlo do, u suštini, paradoksalne situacije, da je Bunker Swing, koautorsko ostvarenje Mirjane Đurđević i Branka Mlađenovića, ostalo nepročitano upravo zato što je – zabavno; neizbežno predavanje publike smehu učinilo ga je estetski, ako ne i intelektualno „sumnjivim“. To je, naravno, posledica previda profesionalnih čitalaca i više govori o trenutku naše književnokritičke misli, nego o samom romanu.
Verujemo da je i Bunker Patka podjedako zabavan roman, koji ćemo potražiti na Laguninom štandu.
O svojim knjigama Mirjana Đurđević kaže:
Romani iz serijala o Harijeti su lekoviti po mene lično, a oni drugi, kritičari ih nazivaju istorijskom metafikcijom štagod to bilo, su, hm, valjda bar malkice “lekoviti” po književnost. Harijetini romani uvek su inicirani nekom ličnom trenutnom preokupacijom, kroz njih besnim i galamim, oni dođu nekakav moj društveni angažman. Kroz koji se i sama izduvam, eto, rekla sam šta sam htela. Pišem ih brzo, “iz glave”, nema nikakvog istraživanja. U nazoviistorijske romane uvlači me radoznalost, puno učim, pišem polako, puštam priču da se priča sama, likove da me iznenade, beskrajno uživam u tome. Objektivno, mislim da su to bolji romani. I draži su mi, ali ne zbog toga, već zbog samog procesa pisanja, to je jedna žena zadovoljna u svom svetu. “Šira čitalačka publika”, ha, ovo mi zvuči kao “tanka srpska”, književnost a ne kobasica, radije čita Harijetu. Biće da nas iste brige more, iz televizora, novčanika, sa šaltera…
ceo intervju pročitajte ovde, a na stranici posvećenoj ovoj spisateljici, možete pronaći i odlomke iz njenih romana.
Jelena Lengold, Odustajanje
Roman Odustajanje Jelene Lengold je bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu ove godine, a o svjim pričama Jelena kaže:
Ja volim svoje priče. Pišem onakve priče kakve bih želela i da čitam. Da ne mislim da su dobre ne bih dozvolila da budu objavljene. E sad, gradacije uvek postoje, i one subjektivne i one objektivne. Dešavalo se da neke priče ljudima upadaju u oči više nego neke druge. Pretpostavljam da je tajna ipak u nekom posebnom osećanju koje me je nosilo u pojedinim pričama i dalo im tu silnu energiju koja onda ne može a da se ne prilepi na svakog ko je okrzne. Jednom kad se savlada tehnika, visoki sjaj možete izvući još jedino najfinijim nadahnućem.
U Libartesu čitajte prozu i poeziju Jelene Lengold, a roman Odustajanje potražite na štandu Arhipelaga.
Slobodan Tišma, Grozota ili...
Slobodan Tišma o knjizi Grozota ili… kaže:
Ova knjiga je nastala samo kao pokušaj pisanja i rezultat je nemogućnosti da se pripovedanje ovaploti u formi romana. Put nesreće glavnog junaka Stiva biće trasiran samoubistvom njegovog očuha, koji je završio u talasima Jadranskog mora, zatim kidnapovanjem i silovanjem njegove majke, za šta su odgovorne trolopovske formacije u novom balkanskom ratu, što će imati za posledicu njegov smeštaj u dom za nezbrinutu decu, gde će upoznati svog zaštitnika i svog ubicu, Ljuba Džavola. Ovaj roman je surova pripovest o jednom svetu bez Boga, ali i bez čoveka, u kom je jedini spas od patnje i bola u pisanju kao pseudoumiranju.
U intervjuu za Libartes, Tišma će reći i:
Postoje dve samoće, egzistencijalna i metafizička. Šta je teže podneti? Prva je uzrok teskobe, a duga strave. Biti sam je temeljna istina u kojoj je teško živeti. To je susret sa samim sobom koji je zapravo nepodnošljiv. Biti bez otklona to što jesi, ne postoji onaj drugi koji je inače uvek prisutan i koji nas permanentno relaksira, zapravo tako živimo i u-živamo. Biti sam, da li je to sloboda, nepostojanje bilo kakvog ograničenja, ili je to definitivno utamničenje? Na to pitanje odgovor ima samo smrt, tj. transcendencija.
Novi roman Slobodana Tišme potražite na štandu Čarobne knjige.
Spasoje Joksimović, Municipium S
Pesnička zbirka Municipium S autora Spasoja Joksimovića nagrađena je priznanjem “Novica Tadić” i objavljena u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. Zbirka je insipisana zagonetnim arheološkim lokalitetom Municipium S.
NOVI HLAD ASOCIJACIJA
Atmosfera predela
koju nećemo naći
u ljudima
Kroz produžen Stalkerov hod
osobena gracilnost pesništva
Nalik polju s urnama,
od kojih ostaje otisak
jednostavno izvajane šake
na spoljašnjosti posude
za pronalazača
Bogočovekov grob zato nije artefakt
sa jednim značenjem
u koje se ulivaju mnoga
Nije peščanik
u koji ističu prikazani likovi
A naša otkrivena autohtonost
ne znači bez eshatologije
Može samo čudo da pomogne,
to se često dešava
Pročitajte i u Libartesu neke od Spasojevih pesama, a ovu zbirku potražite na štandu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
Sofija Živković, Intimni vodič kroz Dorćol i okolinu
Intimni vodič kroz Dorćol predstavlja svojevrsne „šetalačke“ zapise o najstarijem delu Beograda i njegovoj okolini. U pitanju je lirska refleksija o istoriji i sadašnjosti ovog kraja, gde se faktografija i esej mešaju u onoj meri koliko je to potrebno da bi se ostalo u sferi zapisa, a izbegla i čista proza i suvoparna istoriografija. Nastavljajući bogatu književnu flanersku tradiciju, gde flanerija može da postane podatak, impresija, stih ili esej, Sofija Živković na autentičan način iscrtava intimnu mapu Dorćola i okoline gde ne samo prostorne već i vremenske ravni nisu precizno određene, pa čitalac vrlo često ne zna gde će se i u kom veku obresti sa svakom narednom stranicom. Ova knjiga oživljava iščezli Beograd Sefarda i starih trgovaca, sa njegovih ulica donosi mirise drugih gradova (Praga, Dubrovnika, Kragujevca), otkriva tragove velikih umetnika koji su u njemu živeli (Rakić, Andrić, Stanković, Kapor, Šejka, Kiš…) ili ga povezuje sa nekim svetskim velikanima koji ga nikad nisu ni posetili, ali su na neki misteriozan način u njemu prisutni (Bart, Lorka). Uz obilje foto-materijala starog i novog Dorćola čitalac će još sigurnijim korakom krenuti u ovu neobičnu šetnju i možda ponovo otkriti kraj za koji je mislio da ga već veoma dobro poznaje. (izvor: Dereta.rs)
Sofijne radove u Libartesu možete da pročitate ovde.
Knjigu o Dorćolu potražite na štandu Derete.
Vesna Kapor, Venac za oca
Romanom Tri samoće startovala je Vesna Kapor i u Srpskoj književnoj zadruzi i u srpskoj književnosti. Nova knjiga, venac od 13 priča, donosi jednu autentičnu senzibilnost – iscizelirani stil pripovedanja kojim spisateljica postiže ravnotežu između poetskog i ironijskog u svetu koji dočarava. To je svet osetljivih ljudi u poretku koji na razne načine ispoljava svoje grubosti i nesavršenosti. Porodica, društvo, književnost – ramovi su Vesninih pripovedaka. Čitalačka poslastica za ljubitelje moderne umetničke priče. (izvor: dereta.rs)
Priču Vesne Kapor u Libartesu pročitajte ovde, a roman Venac za oca potražite na štandu Derete.
Jadranka Milenković, Soba 427
Jadranka Milenković je pobednica Arete konkursa godine i svoj roman Soba 427 će promovisati na ovogodišnjem Sajmu knjiga. Na štandu izdavačke kuće Arete, 23. oktobra od 18.00 do 19.00 časova će potpisivati knjigu.
Pročitajte šta Jadranka kaže o trenutku kada ju je zatekla vest da je pobednica Arete konkursa godine
Nagrada je stigla u jednom zaista specifičnom trenutku za mene. Pišem nešto više od deset godina i prvi pokušaji da objavim rukopise nisu bili uspešni. Prvi roman, „Heteros“, bio je u užem izboru za nagradu „Miroslav Dereta“, ali je i pored toga čekao još tri godine da bude objavljen. Nagrada za Arete knjigu godine je stigla u trenutku kada sam u folderu „Gotove knjige“ pored rukopisa „Sobe 427“ i „Heterosa“, koji je bio u proceduri objavljivanja kod NKC izdavaštva, imala još četiri završena rukopisa. To pisanje bez mogućnosti objavljivanja može da bude prilično demorališuće. (izvor: arete.rs)
U Libartesu pročitajte Jadrankin rad o Dostojevskom, a knjigu potražite na Arete štandu.
Kroz Sajam trčala: Milena Ilić Mladenović