Reč urednice
Shvatila sam da imamo problem sa ovom temom kada su počeli da pristižu predlozi naslovnica. Ipak, da li je zaista problem bio u naslovnicama? Ili u temi? Ne, budući da su sve bile vizuelno prihvatljive i tematski „tačne”. Problem je, zapravo, bio u činjenici da mi nismo imale odgovor na pitanje – Kakvu bismo Italiju želele da predstavimo? Kao i kod svakog broja koji pripremamo, prvi naponi su naši, ali delo se dalje rađa i razvija samo, pomoću planiranih, ali i neplaniranih (čak iznenadnih) priloga koji grade tkivo i daju potrebno meso. Tako da, tek sada, dok gledam završen broj shvatam jedno – Italija je more, jer je na nepresušan način inspirativna. Italija je more, jer je istovremeno mirna i burna. Italija je more, jer je duboka i široka, i pušta te da se brčkaš u plićaku, ali ako ne siđeš u dubine – udavićeš se.
Zato, iako je broj bogat kvalitetnim prilozima, znamo da je nemoguće obuhvatiti sve što bi trebalo, moglo, moralo.
Ovaj broj je za nas posebno važan zbog toga što se našem uredničkom timu pridružila Nikolina Todorović koja je, zajedno sa izvršnom urednicom Aleksandrom Jovičič Đinović, marljivo radila planiranju i uređivanju sadržaja.
Pripremile smo, kao uvod, rimski okvir italijanskog Libartesa. U tekstu našeg stalnog saradnika Borisa Petrovića, čitajte o fenomenu mediteranskog sinketizma; zatim u odlomku iz knjige profesorke Jelene Pilipović, zakoračite u svet idilične poezije. Miloš Cvetković vam donosi pregled renesansnih slika inspirsanih Ovidijevim Metamorfozama.
U ovom broju vam na obalu iznosimo esejistiku, prozu i poeziju prevedenu sa italijanskog jezika. Zato možda najpre pročitajte šta je veština prevođenja za jednog od najznačajnijih italijanskih savremenih pisaca, Klaudija Magrisa. Takođe, u novom broju čitajte poeziju italijanskih pesnikinja i pesnika, Antonije Pozi, jedne od najoriginalnijih glasova moderne italijanske književnosti; izbor iz poezije Čezara Pavezea, ali i poeziju pesnika i pesnikinja koji/e stvaraju danas. Bićete u prilici da pročitate prevode poezije Đovane Kristine Vivineto, višestruko nagrađivanog kalabrijskog pesnika Benija Ruola Nonaskog, profesora, esejiste, pesnika i prevodioca Masima Ricantea; jednog od najpoznatijih italijanskih slemera Paola Agratija; prevoditeljke i pesnikinje Kjare Katapano; izdavača, pisca i glumca Andree Garbina, filozofkinje i pesnikinje Simone Meninkoći, zatim pesnikinje Silvije Roze i pesnika Luke Artiolija.
Takođe, tu je i savremena poezija regionalnih pesnikinja i pesnika. Čitaćete Martinu Kuzmanović, Katarinu Sarić, Jovanu Kuzmanović, Milovana Kljajevića, Anu Marković, Milicu Bešić, Mariju Stojanović, Nikolu Radića, Milenu Radević, Jagodu Nikačević, Milicu Špadijer, Andreu Perunčić.
Čitaćete o nastanku i razvoju oratorijuma u Italiji, u tekstu muzikološkinje Irene Karamehmedović, o Sorentinovom filmu Velika lepota, o kome je pisala Ivana Golijanin, o parfemu koji donosi slobodu u opkoljeni grad i čiju bočicu i dalje čuva autorka teksta Nikolina Todorović. U putopisu Nine Živančević, otkrićete kakve su susreti mogući u Veneciji, kako odveć maskirani grad na sebe navlači dodatne, karnevalske, maske. O bogatoj filmografiji reditelja Mikelanđela Antonionija, pročitajte u tekstu Dragana Uzelca. Svojevrstan vodič kroz Veneciju dobićete čitajući tekst Ivane Slavković, Venecijanska bajka Korta Maltezea. Takođe, Dinko Kreho govori o još jednom velikom stripskom junkaku, Dilanu Dogu. Naš stalni saradnik, Hrvoje Galić, u ovom broju piše o Viskontijevom Gepardu. Miroljub Todorović nas upoznaje, između ostalog, sa percepcijom srpske neoavangardne poezije u Italiji, i saradnjom koju su tamošnji neoavangardisti imali sa ovdašnjima. O ljubavima u Italiji, čitajte u tekstu Željane Vukanac. Rad Ane Vasić, iako ne u dirketnoj vezi sa italijanskom kulturom, bavi se konotacijama koje izviru iz Šekspirovog predstavljanja Večitog Rima u drami Julije Cezar. Takođe, na trenutak se možete susresti i sa Crnjanskim u tekstu Božidara Stanišića, koji je napisao predgovor za italijansko izdanje Lamenta nad Beogradom. O „funkciji grada” u Rimskoj elegiji Ivana V. Lalića, čitajte u tekstu Žarka Milenkovića. O mogućim svetovima u romanu Ime Ruže, Umberta Eka, pisala je Anastasja Kovačević. Tekst Nikoline Todorović govori o interpretaciji kao fenomenu između ograničenog i beskrajnog. Članak Amine Bulić, ispituje jednu od najinteresantnijih italijanskih tvorevina – italijanski realizam i granicu između mita i stvarnosti.
Ova godina je “danteovski” jubilarna: obeležava se sedamsto godina od smrti Dantea Aligijerija. Tako, možete čitati o Danteovom Raju, i njegovoj manjoj popularnosti u odnosu na druge delove Komedije, u radu profesora Muhameda Dželilovića. Takođe, otkrićete šta o Danteovoj savremenosti misli profesor Marko Grimaldi. Rubrika intervju, takođe, donosi zanimljiv pogled na upotrebu i zloupotrebu Dekamerona danas, u razgovoru sa univerzitetskim profesorom Markom Bardinijem.
U intervjuu sa Izabelom Pinto čitaćete o problemu subjektivnosti kod Elene Ferante, u delima koje ne potpisuje empirijska autorka, što na neki način pročišćava analizu od nepotrebnih biografskih spekuacija. Sa Marijom Vitorijom Makulan, enologom u porodičnoj vinariji Maculan, razgovarali smo o vinima, o detinjstvu među vinogradima, o značaju koje prestižno dezertno vino Torcolato ima za vinariju, ali i čitavu regiju. U razgovoru sa Adrijanom Mirzak, autorkom popularne instagram stranice “Dana’s food therapy”, čitaćete o nekim stereotipima kada je u pitanju italijanska kuhinja, o njenim omiljenim receptima i ideji da je hrana ima terapeutsko dejstvo. Harizmatična Kristina Santokiriko donosi svoju “srpsku” priču, kao Italijanka koja godinama živi u Beogradu, gde je postala, osim profesorke i prevoditeljke, i srpska snajka.
Takođe, zahvaljujući izdavačkoj kući Dereta, moći ćete da pročitate odlomake: čuvene knjige Miloša Crnjanskog, Ljubav u Toskani, odlomak romana Sitnice koje život znače, jednog od najpopularnijih italijnskih savremenih autora, Lorenca Maroneja, kao i deo rada Tortura, italijanske filozofkinje Donatele di Čezare. Takođe, izdavačka kuća Buybook iz Sarajeva nam je ustupila odlomke romana Deset šljiva za fašiste, autorke Elvire Mujčić kao i romana Via Appia, koga je napisala Emina Smajilbegović; takođe tu je i odlomak najnovijeg romana Lažljivi život odraslih misteriozne autorke, Elene Ferante.
Urednica Nikolina Todorović je iz “riznice” iskopala i priredila izbor iz rimske lirike, kao i poeziju čuvenog Čezara Pavezea, priče Vučica i Seosko viteštvo Đovanija Verge, kao i odlomke Otvorenog dnevnika Elija Vitorinija, i Pisma nerođenom detetu Orijane Falači, odlomak romana Vergilijeva smrt, Hermana Broha, kao i Raspravu o kadru-sekvenci Pjera Paola Pazolinija. Takođe, Nikolina je priredila i dva teksta Silvija D’Amica o uticaju comedie dell’arte na modernu dramu, kao i o Makijavelijevoj Mandragori.
Autorka naslovne fotografije je Tatjana Šuškić Ninković, čije italijanske fotografije možete pogledati u novom broju. Broj vam donosi i dve slike sarajevske umetnice Hane Dujmović, koje su inspirisane Italijom.
Koristim ovu priliku da se nadovežem na novo nabrajanje, tako da želim da se zahvalim, osim uredničkom timu (Aleksandra Jovičić Đinović, Marijana Nikolajević i Nikolina Todorović) saradnicima/saradnicama, autorima/autorkama, ilustratorkama Mariji Obradović i Jovani Lutovac, kao i prevodiocima/prevoditeljkama koji/koje su učestvovali/e u kreiranju ovog broja. To su Amina Bulić, Matej Vrebac, Tara Lekić, Božidar Stanišić, Sara Kopeczky Bajić, Bojana Simić. Takođe, kao što iza svake uspešne žene, stoji muškarac u senci, ovom prilikom se zahvaljujem i svom suprugu Milošu Mladenoviću, za prevodilačke sugestije i korekcije. 🙂
Ove godine je Libartes napunio deset godina. Mnogi od vas su nas pitali gde Libartes može da se kupi. Iznenadićete se, ali čitav sadržaj je besplatan. Ipak, pripremanje svakog broja, urednike, saradnike, prevodioce košta vremena i truda, tako da, ukoliko ste u mogućnosti, donirajte i pomozite nam da budemo još raznovsniji i kvalitetniji.
A sada prionite na čitanje, jer chi dorme, non piglia pesci.
glavna i odgovorna urednica
